Ђиро д’Италија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђиро д’Италија (итал. ) етапна је бициклистичка трка, једна од три гранд тур трке; сматра се другом најпрестижнијом трком у свету, након Тур де Франса. Обично се одржава у мају, у Италији, а некада пролази кроз суседне државе.[1] Трка је први пут одржана 1909. године са циљем да се повећа продаја часописа ,[1][2] а тренутно је организује компанија .[3] Трка није одржавана само за време Првог и Другог светског рата.[1] Првобитно је учешће било дозвољено само Италијанима, а након што је стекао популарност, Ђиро је проширен и учешће је дозвољено возачима широм света. Ђиро је трка у склопу светске бициклистичке уније и тимови који учествују су ворлд тур тимови, са изузетком тимова који добију специјалну позивницу организатора.[4][5]
Ђиро д’Италија 2023. | |
Датум одржавања | мај—јун |
---|---|
Регион одржавања | Италија и државе у окружењу |
Назив трке | Ђиро д’Италија |
Локални назив(и) |
|
Други назив(и) | Трка око Италије |
Дисциплина | друмски |
Такмичење | UCI ворлд тур |
Тип | гранд тур |
Организатор | |
Директор трке | Мауро Вењи |
Прво одржавање | 13. мај 1909. год.; прије 114 година (1909-05-13) |
Број одржавања | 107 (до 2024) |
Први побједник | Луиђи Гана (ИТА) |
Највише побједа |
|
Тренутни побједник | Примож Роглич (2023) |
Заједно са Тур де Франсом и Вуелта а Еспањом, Ђиро чини најпрестижније бициклистичке трке — гранд тур трке.[1][6] Ђиро се обично одржава средином маја и почетком јуна.[1] Рута се мења сваке године, али формат трке остаје исти, возе се најмање два хронометра, а иде се кроз Алпе[7] и Доломите. Као и друга два гранд тура, Ђиро у новијој историји има 21 етапу, уз два дана одмора.[1]
Све етапе су одређене временом, тако да се времена возача сабирају и возач са најмањим временом је лидер генералног пласмана и трке и носи розе мајицу.[1][8] Поред генералног пласмана, који привлачи највише пажње јер означава и победника трке, на Ђиру се налазе и друге класификације: класификација по поенима за спринтере,[8] брдска класификација за брдаше,[8] класификација за најбољег младог возача за возаче до 25 година,[8] класификација за најагресивнијег возача[8] и тимска класификација.[8] Поред њих, на Ђиру има и других мањих класификација и награда.[8] Етапне победе такође доносе велики престиж и новчане награде и сваки тим долази са својим спринтером у циљу остваривања што више победа.
Рекордери по броју побједа су Алфредо Бинда, Фаусто Копи и Еди Меркс, са по пет побједа. Рекордери у класификацији по поенима су Франческо Мозер и Ђузепе Сарони који су по четири пута освојили класификацију, док је Ђино Бартали освојио брдску класификацију седам пута. Класификацију за најбољег младог возача су по два пута освојила четири возача.