Једносмерна струја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Једносмерна струја (енгл. ) је физичка појава протока електричног наелектрисања од вишег ка нижем потенцијалу и непроменљивог је смера. Ово се обично дешава у проводницима, али наелектрисање такође може да тече и кроз полупроводнике, изолаторе и чак у вакууму као електрични млаз.[1] Код једносмерне струје, наелектрисање тече у истом правцу, за разлику од наизменичне струје.
Прву комерцијалну мрежу за пренос електричне енергије је развио Томас Едисон крајем 19. века користећи једносмерну струју. Због тога што је наизменична струја много погоднија за пренос и дистрибуцију од једносмерне, данас скоро сви системи за пренос електричне енергије користе наизменичну струју, према идеји и реализацији Николе Тесле.
Скраћенице и се често користе за означавање наизменичне и једносмерне струје, у контексту јачине или напона струје.[2][3]
Једносмерна струја се може добити конвертовањем наизменичне струје помоћу исправљача, који садржи електронске елементе (обично) или електромеханичке елементе (историјски) који дозвољавају струји да тече само у једном правцу. Једносмерна струја се путем инвертора може претворити у наизменичну струју.
Једносмерна струја има мноштво примена, од пуњења батерија до великих напајања за електронске системе, моторе и још много тога. Веома велике количине електричне енергије у облику једносмерне струје се користе за топљење алуминијума и друге електрохемијске процесе. Такође се користи за неке видове железнице, посебно у урбаним срединама. Високонапонска једносмерна струја се користи за пренос великих количина енергије са удаљених локација или за унакрсно повезивање мрежа са наизменичном струјом.