Љубодраг Симоновић
српски филозоф и аутор, бивши кошаркаш / From Wikipedia, the free encyclopedia
Љубодраг Симоновић (Врњачка Бања, 1. јануар 1949), познат и под надимком Дуци, српски је филозоф, теоретичар спорта, књижевник и књижевни критичар као и бивши југословенски кошаркаш. Изразито је критичан према капитализму и савременом олимпизму.[2]
Љубодраг Симоновић | |
---|---|
Пуно име | Љубодраг Симоновић |
Датум рођења | (1949-01-01)1. јануар 1949. (75 год.) |
Место рођења | Врњачка Бања, НР Србија, ФНР Југославија |
Држављанство | Србија |
Религија | атеиста[1] |
Образовање | Једанаеста београдска гимназија Правни факултет Филозофски факултет |
Епоха | савремена филозофија |
Регија | марксистички хуманизам |
Интересовања | критичка теорија, антикапитализам, антиглобализам |
Идеје | критицизам према капитализму, глобализму, професионалном спорту и олимпизму |
Утицаји од | Берђајев, Достојевски, Ђурић, Енгелс, Фурије, Фром, Хегел, Хајдегер, Лењин, С. Марковић, М. Марковић, Маркс, Његош, Панекук, Пелагић, Русо, Туцовић |
Утицао на | Радован Настић, Иван Ергић |
Љубодраг Симоновић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Надимак | Дуци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Висина | 1,96 m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Маса | 85 kg | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Про каријера | 1965—1982 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Позиција | бек | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Године | Клуб | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1965—1967 | Слога Краљево | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1967—1976 | Црвена звезда | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1976—1978 | Бамберг | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
1978—1982 | Лифам Стара Пазова | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Југославија | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Медаље
|
Током играчке каријере највише је времена провео у Црвеној звезди. Са њом освојио је два национална првенства, три купа и један Куп победника купова. Више пута је био део европске селекције која је окупљала најбоље европске кошаркаше. Касније је играо и у немачкој Бундеслиги за Бамберг. У дресу репрезентацију СФР Југославије одиграо је 109 мечева и освојио је Светско првенство 1970. године. Био је учесник Летњих олимпијских игара у Минхену 1972. На Олимпијади, селекција Југославије је била поражена од Порторика резултатом 74 : 79. Откривено је да су се двојица порториканских кошаркаша допинговала пре утакмице. Међутим, упркос томе, Међународни олимпијски комитет одлучио је да се коначан резултат призна. У знак протеста због заташкавања афере с допингом, Симоновић је, за разлику од остатка југословенске репрезентације, напустио Игре, након чега је био избачен из националног тима.[1][2]
Школовање је завршио у Београду. Дипломирао је и магистрирао на Правном, а докторирао на Филозофском факултету. Написао је и објавио више књига.[3]