Александар I Карађорђевић
српски и југословенски владар / From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934), познат као Ујединитељ, а у савременој Србији краљ Александар, био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
Александар I Карађорђевић | |
---|---|
Датум рођења | (1888-12-16)16. децембар 1888. |
Место рођења | Цетиње, Књажевина Црна Гора |
Датум смрти | 9. октобар 1934.(1934-10-09) (45 год.) |
Место смрти | Марсељ, Француска |
Узрок смрти | устрелина |
Гроб | Црква Светог Ђорђа на Опленцу |
Висина | око 1,74 m[lower-alpha 1] |
Супружник | Марија Карађорђевић |
Потомство | Брачна: Петар II Карађорђевић, Томислав Карађорђевић, Андреј Карађорђевић Ванбрачна: Јелена Јужениди[1] |
Родитељи | Петар I Карађорђевић Зорка Карађорђевић |
Династија | Карађорђевићи |
краљ Срба, Хрвата и Словенаца (од 3. октобра 1929. краљ Југославије) | |
Период | 16. август 1921 — 9. октобар 1934. |
Претходник | Петар I Карађорђевић |
Наследник | Петар II Карађорђевић |
регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца | |
Период | 1. децембар 1918 — 16. август 1921. |
регент Краљевине Србије | |
Период | 24. јун 1914 — 1. децембар 1918. |
Чин | Војвода (фелдмаршал) |
Потпис | |
Монограм Александра I, краља Југославије Стандарта краља Југославије | |
Снимљено 1933. приликом обраћања посланику Чехословачке Роберту Флидеру. |
Био је млађи син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке и брат Ђорђa П. Карађорђевићa. Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала ривалска династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. Након што се његов старији брат Ђорђе Карађорђевић одрекао престола 1909, Александар је постао престолонаследник. Александар Карађорђевић је био први Србин који је летео авионом. Било је то током његове посете Француској 5. априла до 27. априла 1910 године. Александар је летео на авиону фалер број 2.[2] Постао је регент свом оцу 24. јуна 1914. и као такав био је врховни заповедник српске војске у Првом светском рату.
После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,а краљ 1921. после очеве смрти. Владао је аутократски земљом у којој су били изражени социјални и национални контрасти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав.
Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а га је убила у Марсељу, 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је због његове малолетности земљом до 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле.
У савременој Србији је о његовом наслеђу подељено мишљење. Док се на његов рад у Балканским и Првом светском рату гледа углавном врло позитивно, негативно се гледа на стварање краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је произашла у Југославију, јер се сматра да је могао да створи Велику Србију. То мишљење је нарочито постало актуелно после распада Југославије током 1990-их.