Антонио де Оливеира Салазар
премијер Португала (1932—68) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Антонио де Оливеира Салазар (порт. ; Вимиеро, 28. април 1889 — Лисабон, 27. јул 1970) био је португалски економиста и државник који је служио као премијер Португала од 1932. до 1968. године. Био је одговоран за креирање корпоратистичке ауторитарне "Нове државе" која је владала Португалом до 1974. године.
Антонио де Оливеира Салазар | |||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1889-04-28)28. април 1889. | ||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Вимиеро, Краљевина Португалија | ||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 27. јул 1970.(1970-07-27) (81 год.) | ||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Лисабон, Португалија | ||||||||||||||||||||||||
Држављанство | Португалско | ||||||||||||||||||||||||
Религија | Римокатолик | ||||||||||||||||||||||||
Професија | Професор, економиста, политичар | ||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Национални савез | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
Потпис |
Салазар је био школован економиста а у јавни живот је ушао као министар финансија уз подршку председника Оскара Кармона након португалског државног удара 28. маја 1926. године. Војска 1926. је себе доживљавала као чуваре нације и у року од годину дана, наоружан посебним овлашћењима, Салазар је уравнотежио буџет и стабилизовао португалску валуту. Враћајући ред на националне рачуне, примењујући штедњу, Салазар је произвео први од многих буџетских суфицита, неупоредиву новину у Португалу. За четири године показао се као још напреднији политички чаробњак од економског. Цивилизовао је ауторитарни режим када је политика све више и више земаља постала милитаризована. Циљ Салазара била је деполитизација друштва, а не мобилизација становништва.
Он се супротио демократији, комунизму, социјализму, анархизму и либерализму, Салазарова владавина била је конзервативне и националистичке природе. Салазар се дистанцирао од фашизма и нацизма, које је критиковао као ,,пагански цезаризам" који није признавао ни законске, ни верске ни моралне границе. За разлику од Мусолинија или Хитлера, Салазар се током свог живота суздржавао од ослобађања популарних енергија и никада није имао намеру да створи партијску државу. Салазар је био против целопартијског концепта и 1930. године је створио Национални савез која је била владајућа странка до 1974. године коју је он сматрао као ,,нестраначком", најављујући да ће Национални савез бити антитеза политичкој странци. Салазар је промовисао католичанство, али је тврдио да је улога Цркве била социјална, а не политичка, и преговарао о Конкордату из 1940. године који је држао цркву на одстојању. Једна од крилатица Салазоровог режима је била „” (са значењем ,,Бог, домовина и фамилија"), али Португал никада није претворио у конфесионалну државу. Док су Хитлер и Мусолини милитаризовали и фанатизовали масе, Салазар је демилитаризовао земљу и деполитизовао људе.
Када му је Нова држава омогућио да врши огромне политичке моћи, Салазар је користио цензуру и тајну полицију да угуши опозицију, посебно ону која се односи на комунистички покрет. Подржавао је Франсиска Франка у Шпанском грађанском рату и играо кључну улогу у одржавању Португала и Шпаније неутралним током Другог светског рата, истовремено пружајући помоћ савезницима. Иако није била демократија, Португал је под његовом влашћу учествовала у оснивању важних међународних организација. Португал је била једна од 12 осничава Организације Северноатлантског споразума (НАТО) 1949. године, придружила се Европској унији за плаћања 1950 године и била је један од оснивача Европске асоцијације за слободну тргофину (ЕФТА) 1960. године, и чланица оснивача Организације за економску сарадњу и развој 1961. године. Под његовом влашћу Португал се 1962. године придружио Општем споразуму о царинама и трговини и започео португалски колонијални рат. Доктрина плуриконтинтализма била је основа његове територијалне политике, концепције Португалског царства као јединствене државе која се простирала на више континената.
Нова држава се срушила тком Каранфилске револуције 1974. године, четири године након Салазарове смрти. Евалуације његовог режима варирале су, а присталице су хвалиле његове исходе, а критичари негирали његове методе. Међутим, постоји општи консензус да је Салазар био једна од најутицајнијих личности у португалској историји. Последњих деценија ,,португалски историчари користе нове изворе и методе у покушају да се ухвате у коштац са диктатуром која је трајала 48 година".