Благовијести
From Wikipedia, the free encyclopedia
Благовијести (црсл. , калк грч. , лат. ) јеванђељски је догађај и њему посвећен хришћански празник, најава арханђела Гаврила Дјевици Марији о предстојећем рођењу Исуса Христа.
Благовијести Богородице | |
---|---|
Уобичајен назив | „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама’’. |
Значење | Дан када се хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божјег. |
Установљен | Сигурна сведочанства о овом празнику налазимо тек у VII веку, иако беседе на овај празник срећемо још у IV веку. Битно је истаћи да се дан на који се установљава празновање неког догађаја Божије историје не бира насумице, већ увек прати очигледни логички след. Тако се Благовести славе 25. марта (7. априла) јер се рођење Христово слави 25. децембра (7. јануара), што је тачно 9 месеци разлике! |
Обележава | Хришћанска Православна црква и Католичка црква |
Датум | 7. априла Грегоријански календар 25. март Јулијански календар |
Традиција | Овај празник обилује многим обичајима и народним веровањима, а посебно поштовање указују му жене, нарочито оне које немају дјеце. |
Повезан са | Велики пост, Свето Тројство. |
У православљу се убраја међу дванаест великих празника. Јерусалимска, Руска, Грузинска, Српска и Пољска православна црква, као и Украјинска гркокатоличка црква (на простору Украјине), старовјерци и старокалендарци, Благовијести празнују 25. марта (7. априла) по јулијанском календару (у 20—21. вијеку, 25. март по јулијанском одговара 7. априлу по грегоријанском). Цариградска, Александријска, Антиохијска, Румунска, Бугарска, Кипарска, Грчка, Албанска, Чешких земаља и Словачке и Америчка православна црква, као и Католичка црква и протестантске деноминације, Благовијести празнују 25. марта по грегоријанском (новојулијански) календару.[1]