Бугарска у Другом светском рату
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја Бугарске током Другог светског рата обухвата почетни период неутралности до 1. марта 1941. године, период савезништва са силама Осовине до 8. септембра 1944. и период усклађивања са савезницима у последњој години рата. Бугарске војне снаге окупирале су, уз немачку сагласност, делове краљевина Грчке и Југославије на које је бугарски иредентизам полагао право на основу Санстефанског споразума из 1878. године.[1][2] Бугарска се одупирала притиску Осовине да се придружи рату против Совјетског Савеза, који је почео 22. јуна 1941, али је објавила рат Уједињеном Краљевству и САД 13. децембра 1941. Црвена армија је ушла у Бугарску 8. септембра 1944; Бугарска је сутрадан објавила рат Немачкој.
Као савезник нацистичке Немачке, Бугарска је учествовала у холокаусту, доприневши смрти 11.343 Јевреја, а иако је 48.000 Јевреја преживело рат, они су били подвргнути насилној интерној депортацији, одузимању имовине и дискриминацији.[3] Бугарска ратна влада била је пронемачка под Георгијем Кјосејвановом, Богданом Филовом, Добријем Божиловим и Иваном Багрјановом. Придружила се савезницима под вођством Константина Муравијева почетком септембра 1944, затим је недељу дана касније претрпела државни удар и постала просовјетска под Кимоном Георгијевим.