Високо
град и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, у Зеничко-добојском кантону / From Wikipedia, the free encyclopedia
Високо је град[1] и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у средишњем дијелу Босне и Херцеговине, у Зеничко-добојском кантону, у индустријском региону Сарајево-Зеница. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Високом је пописано 11.205 лица.[2]
Високо | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
Кантон | Зеничко-добојски кантон |
Град | Високо |
Становништво | |
— 2013. | 11.205 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 59′ 23″ С; 18° 10′ 45″ И |
Временска зона | (), љети () |
Остали подаци | |
Поштански број | 71300 |
Позивни број | 032 |
Веб-сајт |
Височка долина била је рани центар одакле се ширила Босна,[3] и до 15. вијека развио се у управно и политичко средиште средњовјековне босанске државе.[4] У Милима је било банско седиште и центар државног живота, где се одржавао станак, те по некима[5] крунидбено и гробно место Твртка Котроманића. Стари град Високи који се налази на брду Височица је био политички важна тврђава,[6] а његово предграђе Подвисоки је био једно од најранијих примера средњовековне урбане средине на ужем подручју Босне.[7] У Моштрима се налазио краљевски двор и високо училиште Босанске цркве.
Од средњовековног града, Високо ће израсти у насеље османског типа. У оквирима овог новог града историјску улогу имао је Ајас-паша[8] Дана 11. новембра 1911, у последњим годинама Аустроугарске управе, град је скоро потпуно изгорио у пожару који је случајно започет.[9]
Пре распада СФРЈ и грађанског рата, Високо је било највећи извозник текстила и коже у СФРЈ.[10][11] Током читавог рата у БиХ, Високо је остало под надзором Армије РБиХ.
Данас су носиоци привредног развоја и даље кожарско-текстилна индустрија, али и ауто-индустријска.[12] Од 2006. Високо посећују десетине хиљада туриста због псеудоархеолошке хипотезе Семира Османагића о наводним пирамидама.[13][14][15] У Високом се налази православна црква Светог великомученика Прокопија који је проглашен националним спомеником.[16]