Грађа Земље
From Wikipedia, the free encyclopedia
Земља се састоји из више сфера, које се делимично додирују и прожимају. Оне су различитог састава и различитих физичких и хемијских особина. Све сфере су подељене на унутрашње и спољашње.
- Унутрашње сфере су Језгро Земље, Омотач језгра и Земљина кора. Материја ових сфера је у чврстом или растопљеном стању и у њиховој грађи учествују разни минерали и стене.
- Спољашње сфере су атмосфера, хидросфера и биосфера, и оне се састоје од гасовите, водене и органске материје.
Материја унутрашњих и спољашњих сфера налази се у стално кретању. Оне чине природу Земље и у међусобној су зависности. Процеси у Земљиној унутрашњости манифестују се и на Земљиној површини, па се током историје, под утицајем тих процеса, мењала природа на Земљиној површини.
Многе од стена које данас изграђују Земљину кору настале су пре мање од 100 милиона (108) година; ипак најстарији познати минерал је стар 4,4 милијарди (4.4 109) година, што указује да је Земља, бар толико времена, морала имати чврсту кору.[1]
Већи део сазнања о Земљиној унутрашњости потиче од посредних доказа. Земљина сила која се испољава услед гравитације представља меру њене масе. Након мерења и одређивања запремине, а знајући њену масу, било је могуће одредити њену густину. Астрономи су такође спровели слична планетска мерења. Израчунавање масе и запремине површинских стенских маса и водених тела омогућава процену масе, запремине и густине стена на површини. Преостала маса, која није од атмосфере, океана, и површинских стенских маса мора се налазити у дубљим деловима Земље. Маса Земље је око 7024600000000000000♠6×1024 kg.[2]