Гусеничар транспортер агенције НАСА
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гусеничар транспортер (енгл. ) је пар возила са гусеницама које агенција НАСА користи за транспорт ракета-носача од зграде за вертикалну монтажу () до лансирног комплекса 39 (ЛК39) СЦ Кенеди. Првобитно су коришћена за транспорт ракета Сатурн IB и Сатурн V током мисија Аполо, Скајлаб и Аполо-Сојуз. Након тога, коришћена су за транспорт спејс-шатлова у периоду 1981–2011. Гусеничар транспортер преноси ракету на мобилној лансирној платформи (МЛП) до лансирне рампе, и након сваког лансирања поново одлази до рампе где преузима МЛП и враћа је назад до .[1]
Гусеничар транспортер (Crawler-transporter) | |
---|---|
Преглед | |
Произвођач | |
Производња | у употреби од 1965. године |
Погонски агрегат | |
Мотор | Два Alco 16 дизел-мотора по 2.050 kW (2.750 кс); још два генератора од 750 kW (1.006 кс), покретана моторима од 794 kW (1.065 кс), користе се за подизање, управљање, осветљење и вентилацију |
Степен преноса | 16 електромотора покретаних помоћу четири генератора (сваки по 1.000 kW; 1.341 кс) |
Величине | |
Дужина | 40.000 |
Ширина | 35.000 |
Висина | подесива; 6 до 8.000 |
Маса | 2.721.000 |
Два гусеничара транспортера је пројектовала и изградила компанија помоћу компоненти које је обезбедила компанија Роквел, а сваки од транспортера коштао је 14 милиона долара.[2] По завршетку изградње, гусеничар транспортер постао је највеће копнено возило на планети са сопственим погоном. Мада постоје и већа копнена возила, попут роторног багера Bagger 288, она се напајају из екстерних извора (немају сопствени погон).