Ернст Јингер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ернст Јингер ( ; Хајделберг, 29. март 1895 - Ридлинген, 17. фебруар 1998) био је немачки књижевник, филозоф и војно лице. Сматра се једном од контроверзнијих фигура европске мисли 20. века и једним од важнијих идеолога политичке деснице. Рођен је у добростојећој грађанској породици. Са осамнаест година постао је војни добровољац у Првом светском рату, где се истакао храброшћу и постао најмлађи добитник Ордена за заслуге, највишег немачког војног одликовања. Након рата стекао је славу мемоарима Челична олуја (1920), кратким романом Олуја (1923) и есејима Рат као унутрашње искуство (1922), Честар 125, (1924) и Ватра и крв (1925). У њима је рат и ратно искуство уздигао у митске димензије, истакнувши да се све животне супротности, укључујујући и оне између културе и варварства, превазилазе у крвавој и ватреној иницијацији у ратним рововима. Иако је у његовим списима присутан утицај различитих идеологија, Јингер се на политичкој схеми одређује као конзервативни националиста. Његово политичко деловање је повезивано са покретом Конзерватива револуција, заједно са филозофским делањем Мартина Хајдегера, Карла Шмита, Освалда Шпенглера и многих других. Са друге стране, његова идеологија се често описивала као директна спона и најава нацистичке идеологије Немачке. Сам Јингер није гајио симпатије према Хитлеру и нацизму и више пута је од ње правио отклон, сматрајући нацистичке расне теорије и еугенику вулгарним и провинцијским начином размишљања. Ипак, Хитлер је према њему гајио дубоко поштовање, и одбацио је Гебелсов предлог за његово хапшење, након изласка књиге На мермерним литицама, у којој су многи видели негативну критику самог фирера и његове идеологије. Упркос снажним критикама са којима се суочио у свом стодвогодишњем животу, погово оних од интелектуалаца леве политичке оријентације, Јингер, по сопственом признању, никада није зажалио ни због чега што је написао.
Ернст Јингер | |
---|---|
Датум рођења | (1895-03-29)29. март 1895. |
Место рођења | Хајделберг, Немачка |
Датум смрти | 17. фебруар 1998.(1998-02-17) (102 год.) |
Место смрти | Ридлинген, Немачка |
Утицаји од | Артур Шопенхауер, Фридрих Ниче, Освалд Шпенглер |
Утицао на | Јулијус Евола |
Најважнија дела | Челична олуја (1920) Радник (1932) На мермерним литицама (1939) Дроге и опијеност: приближавања(1920) |
Награде | Гвоздени крст (1918) Орден за заслуге (1918) Гете награда (1982) |
Званични веб-сајт | |
Његово књижевно стваралаштво је разноврсно. Писао је романе, есеје, мемоаре и приповетке. Стваралаштво му је обојено аванградним нихилизмом, националистичком митологијом и експресионистичким изражајним средствима. Такође је приметан у поједним делима утицај надреализма и магијског реализма. Временом је развио хладни и прецизни стил, или, како га је сам Јингер називао, стил избрушене таме.[1] Тежња ка стилској перфекцији види се и у чињеници да је своје мемоаре из Првог светског рата Челична олуја, преправљао, у периоду од првог издања 1920. до коначног издања у Сабраним делима 1952, укупно 8 пута.[1]