Ирско море
More čija ostrva pripadaju Velikoj Britaniji / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ирско море (ир. ; енгл. )[1][2][3] је унутрашње море које је са запада и истока оивичено острвима Ирска и Велика Британија. Припада акваторији Северног Атлантика са којим је повезано преко два уска мореуза: на југу је Пролаз Светог Ђорђа (веза ка Келтском мору) док је на северу Северни пролаз. На његове обале излазе Република Ирска и Северна Ирска на западу, Шкотска и Енглеска на истоку те Велс на југоистоку, док се у најширем делу на северу налази Острво Мен (уједно и највеће острво у мору). Поред Мена веће димензије има и острво Англси уз северну велшку обалу. The term Manx Овако ограничена акваторија има површину од око 104.000 км². Дужина од севера ка југу је 210 км, док је ширина у северном делу нешто већ и креће се до 240 км. Просечна дубина је 43 м (максимална дубина 175 м на крајњем северу уз обалу Шкотске). Настало је у терцијару услед потапања копна између два поменута острва. Током последњег леденог доба пре 20.000 година доживело је драматичне промене када је било претворено у слатководно језеро. По окончању глацијалног периода (пре 10.000 година) а услед раста нивоа светског мора постепено је повезано са морем. Глацијација је имала и велики утицај на данашњи рељеф. Обале су јако разуђене и карактеришу их бројни заливи и фјордови, посебно у Шкотској.
Ирско море | |
---|---|
Локација | Северни Атлантик |
Координате | 53° С; 5° З |
Земље басена | Ирска Уједињено Краљевство |
Настанак | терцијар |
Макс. дужина | 210 |
Макс. ширина | 240 |
Површина | 46,007 km2 (17,763 sq mi) 2 |
Макс. дубина | 175 |
Запремина | 2,800 km3 (2.270.000 acre⋅ft) 3 |
Салинитет | од 32 до 34,8‰ |
Макс. температура | од 13 до 16 |
Мин. температура | од 5 до 9 |
Водена површина на Викимедијиној остави |
У привредном погледу Ирско море је веома важна трговачка рута и значајно риболовно подручје. Између Британије и Ирске годишње се бродовима преко овог мора превезе преко 12 милиона путника и 17 милиона тона робе. Дуж његових обала изграђене су бројне ветрелектране те нуклеарне електране. Агенција Гринпис је 2001. издала саопштење по коме је Ирско море загађено високом дозом радијације чији главни извор су воде којима се хладе реактори нуклеарке Селафилд у северној Енглеској.[4]
Највећи градови и најважније луке које леже на његовим обалама су Даблин и Дрогеда у Ирској, Ливерпул, Блекпул и Саутпорт у Енглеској, Бангор и Белфаст у Северној Ирској, Рил у Велсу и Даглас на Мену. У античким списима Ирско море је било познато и као лат. .