Историја Парагваја
From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја Парагваја резултат је развоја и интеракције различитих култура аутохтоних народа у Парагвају и прекоморских имиграната који су заједно створили данашњи Парагвај. Парагвај слави Дан независности 15. маја, од 1811. до данас. Вилијам Е. Барет је написао: "Парагвај је земља пророчанства. Као једна од две најмање нације [од 1952. године] на америчком континенту, била је прва америчка комунистичка држава, прва америчка држава којом је управљао апсолутни диктатор (у савременом смислу појма)“.[1]
Готово да нема документованих истраживања археолошких налазишта у Парагвају, из времена пре открића Америке. Али је сигурно да су источни делови земље били насељени Гуарани индијанцима, скоро 1000 година пре шпанских освајања. Први шпански насељеници дошли су на ову територију у 16. веку. То су пре свега били млади људи, а пратило их је неколико жена.
Историја земље из колонијалног периода била је праћена са неколико турбулентних догађаја. Колонија је била економски неважна за шпанску круну, а удаљеност главног града од нових градова на континенту, довела је од изолованости ове територије. Од проглашења независности од Шпаније, 1811. г. земљом владују диктаторски режими, почевши од утопијског режима Хосе Гаспара Родригеза Франсије, до самоубиствене владавине Франсиска Солано Лопеза, који је потпуно опустошио земљу у рату против удружених снага Бразила, Аргентине и Уругваја који је трајао од 1865. до 1870. године. Такозвани рат Тројне алијансе, скоро је довео Парагвај до уништења, али је и довео до стварања двопартијског система који траје до данас.
Пратећи политичку нестабилност у прве три деценије 20. века, Парагваје је поново ушао у рат, овога пута са Боливијом. Од 1932. до 1935. г. скоро 30.000 Парагвајаца и 65.000 Боливијаца погинуло је у борбама око региона Чако. Данашњи Парагвајци са поносом гледају на своју прошлост, и на то како су преживели разорне ратове и успели да обнове земљу. Од 1870. до 1954. г. земља је променила 44 председника, од тога су 24 са власти отишла насилним путем. Генерал Алфредо Стреснер је 1954. г. успео да уз помоћ војске и партије Колорадо свргне дотадашњи резим. Владао је до 1989. г.