Исус Навин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Исус Навин или Јошуа (хебр. , грч. , арап. ) у преводу Библије на српски, Исус Навин), је у Библији био вођа јеврејског народа после смрти Мојсија. Једини он и Халев ушли су у Обећану земљу са неколико стотина хиљада Јевреја, који су са Мојсијем изашли из Мисира.
Исус Навин | |
---|---|
Место рођења | Гошен, Доњи Египат, Стари Египат |
Место смрти | Ханан, |
Поштује се у | Јудаизму, хришћанству, исламу. |
Главно светилиште | Гробница Исуса Навина |
Празник | 26. јул - Јерменска апостолска црква
1. септембар - Римокатоличанство 1. септембар - Православље |
Обележја | Често приказан са Калебом, како носи грожђе из Ханана. |
О њему се говори у књигама Излазак, Бројеви и Књига Исуса Навина. Према Библији, носио је име Осија, и био је син Нунов, из племена Ефрајимова, али га је Мојсије назвао Јошуа / Исус (Навин)[1] и то је име по којем је познат. Рођен је у Египту пре егзодуса, вероватно исте година као и Халев.
Он је био један од дванаест ухода Израиља које је послао Мојсије да истражују Ханан.[2] После смрти Мојсија, он је довео Израиљска племена у освајање Ханана.
Муслимани, такође, поштују Јошуу. Шиити верују да је један од пророка имама.
Према библијском предању, живео је укупно 110 година.