Лични сат
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лични сат је врста мањег часовника који се носи особа, најчешће око ручног зглоба или у џепу. Поред показивања тачног времена, може садржати многе друге могућности као што су приказивање читавог датума, штоперица, аларм итд. Ручни сат је такође модни додатак, предмет друштвеног представљања и престижа. Драги су од злата, титанијума, украшени су као накит и подложни су променама у моди. Неке од најпознатијих марки ручних сатова су Ролекс, Касио, Фестина, Своч, Тисо, Фосил и други.
Сатови су напредовали у 17. веку од сатова на опружни погон, који су се појавили већ у 14. веку. Током већег дела своје историје сат је био механички уређај, вођен сатним механизмом, погоњен намотавањем главне опруге и мерећи време осцилујућим балансним точком. Они се називају механичким сатовима.[1][2] Шездесетих година изумљен је електронски кварцни сат који се напаја батеријом и мери време вибрационим кварцним кристалом. До 1980-их кварцни сат заузимао је већи део тржишта од механичког сата. Историјски се ово назива кварцном револуцијом.[3][4] Напреци из 2010. обухватају паметне сатове, који су сложени електронски уређаји слични рачунару, дизајнирани за ношење на зглобу. Они углавном укључују функције мерења времена, мада је то само мали подскуп функција паметног сата.
Генерално, модерни сатови често приказују дан, датум, месец и годину. У механичким сатовима понекад су укључене разне додатне функције које се називају „компликацијама“, као што су прикази месечевих фаза и различите врсте турбилона.[5] Већина електронских кварцних сатова, с друге стране, укључује временске карактеристике као што су тајмери, хронографи и функције аларма. Штавише, неки модерни сатови (попут паметних сатова) чак садрже калкулаторе, ГПС[6] и Блутут технологију, или имају могућности праћења откуцаја срца, а неки од њих користе технологију радио сата да би редовно кориговали време.
У данашње време већина сатова на тржишту који су јефтини или имају умерене цене, користе се углавном за мерење времена и имају кварцни механизам. Међутим, скупи колекционарски сатови, вредновани више због сложене израде, естетске привлачности и гламурозног дизајна, него због једноставног мерења времена, често имају традиционалне механичке механизме, иако су мање тачни и скупљи од електронских.[3][4][7] Од 2018. године најскупљи сат који је икад продат на аукцији био је Патек Филип Хенри Грејвс суперкомпликација, који је најкомпликованији механички сат на свету до 1989. године, продат за 24 милиона америчких долара ( 23.237.000) у Женеви 11. новембра 2014.[8][9][10][11][12] Од децембра 2019. године, најскупљи сат који је икад продат на аукцији (и који је ручни сат) је Патек Филип Грандмастер Чајм реф. 6300А-010, чија коначна цена је била 31,19 милиона америчких долара ( 31.000.000) у Женеви 9. новембра 2019.[13]