Медицински експерименти нациста
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сам Холокауст представља геноцид над различитим групама људи за време Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и њених савезника. Најсмртоноснију фазу Холокауста представља Коначно решење Јеврејског питања.[тражи се извор] Иако су масовна убиства Јевреја, Рома, Словена, политичких противника и других, започела много раније, тек након потпуне примене планова за Коначно решење 1942, изграђени су први логори смрти у којима су спровођени најсуровији геноциди. Уз подршку немачког вође, Адолфа Хитлера, оснивач и главни архитекта плана био је Хајнрих Химлер.
Поред масовних убистава, у концентрационим логорима[1][2] вршени су такозвани медицински експерименти нациста. Ови експерименти вршени су на великом броју затвореника, који су били приморани да учествују и нису имали представу о томе шта их чека. Коначни исход је у највећем броју случаја била смрт, трајни поремећаји, парализе итд[3].
Експерименти су служили као помоћ у лечењу и тестирању издржљивости немачких војника у разним околностима, како би се унапредило и развило ново оружје, као и у развоју технике.