Монголске инвазије на Анадолију
From Wikipedia, the free encyclopedia
Монголске инвазије на Анадолију догодиле су се у различита времена, почев од инвазије 1241–1243. која је кулминирала битком код Косе Дага. Стварну власт над Анадолијом имали су Монголи након што су се Селџуци предали 1243. до пада Илканата 1335.[1] Пошто се султан Селџука неколико пута побунио, 1255. године Монголи су крстарили кроз централну и источну Анадолију. Гарнизон Илканата био је смештен у близини Анкаре.[2][3] Тимурова инвазија понекад се сматра последњом инвазијом Монгола на Анадолију.[4] У Турској се и даље могу видети остаци монголског културног наслеђа, укључујући гробнице монголског гувернера и сина Хулагу-кана.
Монголске инвазије на Анадолију | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Део Монголских инвазија на Западну Азију и освајања Кублај кана | |||||||
Монголске инвазије на Анадолију, 1231-1232, 1242-1243 | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Румски султанат бегови Анадолије |
Монголско царство Илканат |
До краја 14. века, већину Анадолије контролисали су разни анадолски бегови (бејлици) због пропасти династије Селџука у Руму. Туркменски бегови били су под контролом Монгола због пропадања селџучких султана.[5][6] Бегови нису ковали кованице у име својих лидера, док су остали под сизеренством Илканида.[7] Османски владар Осман I био је први турски владар који је ковао новчиће у своје име 1320-их, јер постоји легенда „Ковао га је Осман, син Ертугрула“.[8] Будући да је ковање кованица у исламској пракси било прерогатив који је признат само за суверене, може се сматрати да су Османлије постале независне од монголских Канова.[9]