Нади (јога)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нади (санск. , превод „цев”) је, према традиционалној индијској медицини, појам за енергетске канале кроз које протиче животне енергије, тј. енергија попут прана физичког тела, суптилног тела и каузалног тела. У филозофском оквиру, каже се да се надији спајају у одређеним тачкама појачаног интензитета, тј. чакрама.[1] Три главна надија полазе се од основе кичме па све до врха главе, а чине их Ида на левој страни, Сушумна у средини и Пингала са десне стране.
Надији су значајни за јогу, јер многе јогијске праксе, укључујући шаткарме, мудре и пранајаме, имају за циљ отварање и деблокирање надија. Крајњи циљ неких јогијских пракси је усмеравање пране у Сушумна нади, омогућавајући тако уздизање кундалини енергије, остварење мокше илити ослобођења.