Ноемвријана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ноемвријана (грч.: Νοεμβριανα, „Новембарски догађаји“) била је политички спор који је довео до оружане конфронтације у Атини између ројалистичке владе Грчке и снага савезника око питања неутралности Грчке током Првог светског рата.
Ноемвријана | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Поглед из птичје перспективе на Атину и њена предграђа током сукоба у Ноемвријани у децембру 1916. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Краљевство Грчке |
Француска УК Венизелисти | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Јоанис Метаксас Виктор Дусманис Анастасиос Папулас | Луј Дартаж ду Форне | ||||||
Јачина | |||||||
20.000 | 3.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
82 | 194–212 | ||||||
убијено око 100 Венизелиста |
Трвења су постојала између две стране од почетка Првог светског рата. Безусловна предаја граничне тврђаве Рупел у мају 1916. године снагама Централних сила, углавном састављених од бугарских трупа, био је први догађај који је довео до Ноемвријане. Савезници су се плашили могућности тајног пакта између грчке ројалистичке владе и Централних сила. Такав савез би угрозио савезничку војску у Македонији која била око Солуна од краја 1915. године. Током целог лета водили су се интензивни дипломатски преговори између краља Константина и савезничких дипломата. Краљ је желео да Грчка задржи своју неутралност, позицију која би фаворизовала планове Централних сила на Балкану, док су савезници желели демобилизацију хеленске војске и предају ратног материјала еквивалентног ономе што је изгубљено у тврђави Рупел као гаранцију неутралности Грчке.[1] Крајем лета 1916, неуспех преговора, заједно са напредовањем бугарске војске у источној Македонији и наредбама грчке владе да хеленска војска не пружа отпор, довео је до војног удара венизелистичких војних официра у Солуну са подршку савезника. Бивши премијер Елефтериос Венизелос, који је од самог почетка подржавао савезнике, успоставио је привремену владу у северној Грчкој. Почео је да формира војску да ослободи области изгубљене за Бугарску, али је то практично поделило Грчку на два ентитета.[2]
Укључивање хеленске војске заједно са савезничким снагама, као и подела Грчке, изазвали су неколико антисавезничких демонстрација у Атини. Крајем октобра постигнут је тајни споразум између краља и савезничких дипломата. Притисак војних саветника приморао је краља да одустане од овог споразума. У покушају да спроведу своје захтеве, савезници су искрцали мали контингент у Атину 18. новембра 1916. Међутим, наишла је на организован отпор и дошло је до оружаног сукоба све док на крају дана није постигнут компромис. Дан након што је савезнички контингент евакуисан из Атине, ројалистичка руља је почела да се побуни широм града, циљајући на Венизелосове присталице. Нереди су настављени три дана, а инцидент је у Грчкој постао познат као Ноемвријана, који се у старом календару догодио током новембра. Инцидент је "забио дубок клин" између венизелиста и ројалиста, приближавајући оно што ће постати познато као национални раскол.[3]
Након Ноемвријане, савезници, одлучни да уклоне Константина, успоставили су поморску блокаду како би изоловали области које су подржавале краља. Након оставке краља 15. јуна 1917, Грчка се ујединила под новим краљем, Александром, сином Константина I, и вођством Елефтериоса Венизелоса. Придружила се Првом светском рату на страни савезника. До 1918. године, мобилисана хеленска армија је обезбедила бројчану надмоћ која је савезницима била потребна на македонском фронту. Савезничка војска је убрзо потом поразила снаге Централних сила на Балкану, након чега је уследило ослобођење Србије и завршетак Првог светског рата.