Нони
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нони (Morinda Citrifolia из породице Rubiaceae) се у народној медицини користи преко 2000 година. To је зимзелено стабло које расте на Пацифичким острвима, у Аустралији и Индији. Један је од најзначајнијих извора традиционалних лекова међу пацифичким становништвом.[1]
Нони | |
---|---|
Плод Нони биљке | |
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Кладус: | Asterids |
Ред: | Gentianales |
Породица: | Rubiaceae |
Род: | Morinda |
Врста: | M. citrifolia |
Биномно име | |
Morinda citrifolia | |
Ово јединствено јестиво воће дозрева током 8 месеци под тропским сунцем, a најбоље успева на незагађеном тлу вулканског порекла.[2] Структура је месната или у облику гела, има помало горкаст укус, a у дозрелом облику испушта лагано ужегли мирис. Када је зрео, врло је неугодног мириса и укуса. Постоји у народу изрека која каже да нони заиста користе само болесни људи јер здрав човек не може трпети његов грозни укус. Воће је лако сварљиво иако није укусно. Може се припремати сирово или кувано, али је ипак најукусније као сок.
Нони се првобитно користио као лек за обољења коже. Данас се истражује његово деловање за велики број болести, нпр. колике, кашаљ, шећерну болест, болести јетре, опстипацију, мучнину, астму, артритис, рак, прехладу, грип, итд. Од нонија се користи лишће, воће, стабљика и корен, значи цела биљка. Данас се на тржишту налази најчешће воћни сок добијен из плода, a осим у облику сока, можемо га користити у облику крема, таблета, облога, чаја и тоника.