Пажња
From Wikipedia, the free encyclopedia
Пажња или фокус је вољна ментална усмереност и усредсређеност на одабран број релевантних елемената који имају средишње место у свести, уз занемаривање мноштва осталих, ирелевантних. Током процеса пажње, повећана је напетост мишића, повећана циркулација крви у мозгу, ширење зеница и сл, чији је смисао бољи пријем дражи и јасније опажање. Данас се сматра да је за будност одговорна нервна структура ретикуларна формација. Она бројним ипулсима одржава мозак у будном стању.[1] Пажња има неколико својстава, од којих су најважније усмереност и селективност. Усмереност је прилагођавање организма за бољи пријем дражи, а селективност последица јасније свести на дражи на које смо усмерили пажњу. Критеријуми пажње: обим, трајање, флуктуација и интензитет. Пажња је својство свих психичких процеса.
Пажња је бихевиорални и когнитивни процес селективне концентрације на дискретни аспект информације, било да се сматра субјективном или објективном, и при том сезанемарују друге уочљиве информације. Вилијам Џејмс (1890) је написао да је „Пажња је преузимање поседовања ума, у јасној и живописној форми, једним од наизглед неколико истовремено могућих објеката или токова мисли. Фокализација, концентрација свести су њена суштина.”[2] Пажња је такође описана као алокација ограничених ресурса когнитивне обраде.[3] Пажња се манифестује уским грлом концентрације, у смислу количине података које мозак може обрадити сваке секунде; на пример, у људском виду, само мање од 1% визуелних улазних података (при приближно једнан мегабајт у секунди) може ући у уско грло,[4][5] што доводи до ненамерног слепила.[6][7]
Пажња остаје кључно подручје истраживања у образовању, психологији, неуронауци, когнитивној неуронауци и неуропсихологији. Подручја активног истраживања укључују утврђивање извора сензорних знакова и сигнала који изазивају пажњу, ефекте ових сензорних знакова и сигнала на подешавање својстава сензорних неурона и однос између пажње и других процеса понашања и когнитивних способности, што може укључивати радну меморију и психолошку будност. Релативно ново истраживање, које се проширује на ранија истраживања у оквиру психопатологије, испитује дијагностичке симптоме повезане са трауматском повредом мозга и њеним ефектима на пажњу. Пажња се такође разликује у различитим културама.[8]
Односи између пажње и свести довољно су сложени да захтевају вишегодишње филозофско истраживање. Такво истраживање је древно и стално релевантно, јер може имати ефекте на различитим пољима, од менталног здравља и проучавања поремећаја свести до вештачке интелигенције и њених домена истраживања.