Панонско наречје русинског језика
From Wikipedia, the free encyclopedia
Панонско наречје русинског језика, односно панонско-русинско наречје, које је такође познато под десетак различитих стручних назива,[1] једно је од два основна наречја јединственог русинског језика. Овим наречјем говори онај део русинског народа који (почевши од средине 18. века) живи на јужним панонским просторима, првенствено у областима Бачке, Срема и Славоније, односно на северним подручјима данашњих држава Србије и Хрватске. Чланом 24. Статута Аутономне Покрајине Војводине, русински језик је признат као један од шест службених језика на подручју покрајине.[2]
панонско наречје русинског језика | |
---|---|
Народни назив: | |
Говори се у | Србија Хрватска |
Број говорника | приближно 20.000 (недостаје датум) |
индоевропски
| |
панонскорусинска ћирилица (варијанта русинске ћирилице) | |
Званични статус | |
Службени језик у | Србија ( Војводина) |
Регулише | Статут Војводине |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | – |
Списак лингивста | rue-par |
Недавни покушај издвајања (2019) овог наречја у циљу стварања посебног језика, под предложеним називом "јужнорусински језик", одбијен је почетком 2020. године од стране Међународне организације за стандардизацију (ISO).[3]
Разна питања која се односе на статус и класификацију овог наречја (и русинског језика у целини), предмет су бројних и дуготрајних расправа и спорова у стручним лингвистичким круговима, а такође и у широј русинској и осталој јавности.[4][5]