Поло
From Wikipedia, the free encyclopedia
Поло (од тибетанског (лопта)) је игра коњаника с лоптом и штапом помоћу којег учесници гурају малу дрвену лопту у противнички гол, настојећи да противнику дају што више голова, а приме што мање. Поло је традиционални теренки спорт и један од најстаријих тимских спортова.[3]
Највише управно тело | Међународна федерација за поло |
---|---|
Надимци | Спорт краљева[1][2] |
Клубови | 90+ |
Карактеристике | |
Контакт | Да |
Чланови тима | Теренски поло: 4 Арена: 3 |
Мешани пол | Да |
Тип | Коњички, игре са лоптом, тимски спорт |
Опрема | Поло пони, маљ, кугла, заштитна одећа |
место | Поло терен или арена |
Присуство | |
Олимпијада | Не (од 1934) |
Поло се назива „краљевским спортом“[4] и постао је навијачки спорт за љубитеље коњичких вештина и високо друштво, често подржан спонзорством. Концепт игре и њене варијанте датирају од 6. века пре нове ере до 1. века нове ере, а настали су из коњичких игара које су играли номадски ирански народи.[5] Овај спорт је у почетку био игра за обуку персијских коњичких јединица, обично краљевске гарде или других елитних трупа.[6] Значајан пример је Саладин, који је био познат по томе што је био вешт поло играч, чему је допринела његова коњичка обука.[7][8] Овај спорт је сада је популаран у целом свету, са преко 100 земаља чланица у Међународној федерацији за поло, професионално се играо у 16 земаља и био олимпијски спорт од 1900. до 1936. године.
Поло арена може да има варијанте у затвореном/полуотвореном простору са сличним правилима, и у игри учествују три возача по тиму. Игралиште је мање, затворено и обично од набијеног песка или ситног агрегата, а често и у затвореном простору. Поло арена захтева више маневрисања због ограничења простора, и користи лопту надувану ваздухом, нешто већу од тврде чврсте лопте која се користи у теренском полу. Користе се стандардни маљеви, мада су опција и аренски маљеви са нешто већом главом.