Социологија здравља и болести
From Wikipedia, the free encyclopedia
Социологија здравља и болести испитује међусобна деловања друштва и здравља. Предмет проучавања ове социолошке дисциплине је утицај социјалног живота на стопу морбидитета и морталитета и обрнуто..[1] Ова област социологије се разликује од медицинске социологије по томе што она разматра здравље и болест повезано са социолошким институцијама као што су породица, посао, школа... Истовремено, она проучава социолошку патологију (узроци обољења), разлоге за тражење одеђене врсте медицинске помоћи и одобравање или неодбравање медицинског режима.[2]
Здравље и недостатак здравља су некада били приписивани само биолошким односно природним условима. Социолози су онда демонстрирали да је ширење једне болести повезано са социјално-економским статусом индивидуе, етичким традицијама или убеђењима, као и другим културолошким факторима. Тамо где медицинска истраживања скупљају податке о болестима, социолошка перспектива пружа увид о екстерним факторима који су утицали на оболеле да се разболе.[3]
Ова тема захтева глобални приступ анализи, јер утицај социјалних фактора варира у различитим деловима света, што се показује највећим и најопаснијим болестима сваког континента. Ове болести су социолошки испитане и упоређене на основу традиционалне медицине, економије, религије и културе, које су специфичне за одређени регион. Вирус ХИВ-а је обољење које погађа цео свет, а које је у неким деловима екстремно проблематично, док у другим оболева мали део популације. Социолошки фактори могу да помогну у објашњавању овог непоклапања.[4]
Постоје очигледне разлике у схватању појма здравља или болести у друштвима кроз време, као и у различитим типовима друштва. Са историјске тачке гледишта, број умрлих се временом смањивао у индустријским земљама и очекивани животни век нагло је растао у развијеним друштвима. Обрасци по којима су текле глобалне промене у здрављу створили су огромну потребу за истраживање и схватање управо кроз социологију здравља и болести. Тренутне промене у економији, медицинској терапији, технологији па чак и осигурању могу утицати на начин на који индивидуа види и одговара на доступну медицинску негу.[2]