Сувалкски коридор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Сувалкски коридор (блр. , литв. , пољ. , рус. ),[lower-alpha 1] познато и као Сувалкска превлака (литв. , пољ. ), ријетко је насељено подручје око границе Литваније и Пољске, а налази се на најкраћем путу између Бјелорусије и руске ексклаве Калињинградске области на пољској странице границе. Име је добио по пољском граду Сувалки, а ова геостратешка тачка постала је од великог стратешког и војног значаја откако су Пољска и балтичке државе приступе Организацији Сјеверноатлантског споразума (НАТО).
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Пољско-литванска граница је образована након Сувалкског споразума 1920, али је имао мали значај у међуратном периоду, пошто су се пољске земље протезале даље на сјевероисток, док је током Хладног рата Литванија била дио Совјетског Савеза, а Пољска чланица Организације Варшавског споразума, којег је предводио Совјетски Савез. Распад Совјетског Савеза и Организације Варшавског споразума учврстили су границе које су пресјецале најкраћи копнени пут Калињинграда и Бјелорусије.
Како су балтичке државе и Пољска на крају приступе НАТО, овај уски гранични појас између Пољске и Литваније постао је рањив за војни блок, уколико би избио хипотетички војни сукоб Русије и Бјелорусије с једне стране и НАТО с друге, заузимање 65 км дугог земљаног појаса између Калињинградске области и Бјелорусије би вјероватно угрозило покушаје НАТО да брани балтичке државе. Страховање НАТО због Сувалкског коридора појачала су се након руске анексије Крима и избијања рата у Донбасу 2014, а додатно је порасло с почетком руске инвазије на Украјину 2022. године. Ове брига подстакле су НАТО да повећа војно присуство у том подручју, а догађаји су покренули трку у наоружању.