Трчање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Трчање је метод земаљског покретања, које омогућава људима и животињама да се крећу јако брзо. Трчање је тип хода који карактерише ваздушна фаза, приликом које су стопала изнад земље, иако има изузетака.[1] То је у супротности са ходањем, код којег је једна нога увијек у контакту са земљом, ноге се углавном држе право, док је центар за гравитацију изнад свода стопала у стилу обрнутог клатна.[2] Карактеристична одлика тијела приликом трчања са тачке гледишта је промјена у кинетичкој и потенцијалној енергији у кораку, која се јавља истовремено, док се чување енергије испуњава помоћу гипких тетива и еластичности неактивних мишића.[3] Појам трчање може да се односи на било коју варијанту брзинског кретања, од џогинга до спринта.
Процијењено је да су преци модерних људи развили способност трчања прије око 2,6 милиона година, вјероватно са циљем да лове животиње.[4] Трчање у такмичарском смислу развило се на бројним религиозним фестивалима. Први запис о такмичењу у трчању датира са Талтанских игара у Ирској 1829 године прије нове ере,[5] док се трчање на Олимпијским играма нашло први пут 776 године прије нове ере. Трчање је описано као најдоступнији спорт.[6]