Тур де Франс 2020.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тур де Франс 2020 било је 107 издање најпрестижније бициклистичке трке на свијету, једне од три Гранд тур трке — Тур де Франса. Старт Тура 2020. био је у Ници,[2] која је домаћин старта по други пут, први пут након 1983, док Тур стартује на југу седми пут у историји.[3] Првобитно је требало да стартује 27. јуна 2020, али је због пандемије вируса корона, старт помјерен за 29. август.[4]
Трка 12. од 21. у UCI ворлд туру 2020. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Информације о трци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Датуми | 29. август — 20. септембар 2020.[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Етапе | 21 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Дистанца | 3.484.2 km | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Побједничко вријеме | 87 с 20' 05" | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Резултати | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||
← 2019 2021 → |
Тур је имао 21 етапу: шест тешких брдских, чији је циљ на успону прве или екстра категорије,[5] брдски хронометар,[5] двије средње тешке брдске етапе, три лакше брдске етапе и девет равних етапа које су пружале шансу спринтерима.[5] Трка је по први пут пролазила кроз 12 нових градова, док је вожено пет планинских ланаца у Француској — Алпи, Централни масив, Пиринеји, Жура и Вогези.[5] На трци неије било популарних успона, као што су: Алп д’Иез, Кол ди Галибије, Кол ди Турмале, Кол д’Обиск и Мон Венту,[6] док су се нашли мање познати успон у Централним масивима — Пиј Мари и Кол де ла Лоз у Алпима, уз успон Планш де бел филс на хронометру, а најпознатији успон који је вожен је Гран Колумбије.[7]
Због лоше форме, на трци се нису нашли четвороструки побједник — Крис Фрум, побједник Тура 2018. — Герент Томас и побједник 30 етапа — Марк Кевендиш.
Тур је освојио Тадеј Погачар, који је пред хронометар на етапи 20 заостајао 57 секунди иза Приможа Роглича.[8] На хронометру, остварио је трећу етапну побједу, завршивши минут и 56 секунди испред Роглича[9] и освојио је Тур 59 секунди испред Роглича, поставши први словеначки побједник Тур де Франса и неке гранд тур трке,[10] освојивши и брдску и класификацију за најбољег младог возача.[11] Такође, постао је други најмлађи побједник Тура, након Анрија Корнеа 1904, који је првобитно завршио на петом мјесту, али му је побједа додијељена јер су четворица првопласираних накнадно дисквалификовани због варања.[10] Погачар је и постао први возач након Едија Меркса, који је на једном Туру освојио три класификације, а први у историји који је исте године освојио Тур, брдску и класификацију за најбољег младог возача.[12][10] На трећем мјесту завршио је Ричи Порт, поставши први Аустралијанац на подијуму након Кадела Еванса који је освојио 2011.[13]
Сем Бенет освојио је класификацију по поенима, испред Петера Сагана, који је класификацију освојио седам пута, поставши први ирски побједник класификације након Шона Келија 1989.[14] Марк Хирши добио је награду за најагресивнијег возача, остваривши једну етапну побједу, уз једно друго и треће мјесто,[15] док је Мовистар освојио тимску класификацију трећи пут заредом, а пети пут за шест година.[16] Највише етапних побједа остварио је Погачар — три, док су тимови УАЕ тим емирејтс и Јумбо—Визма остварили по четири побједе.[17]