Фудбалска репрезентација Енглеске
From Wikipedia, the free encyclopedia
Фудбалска репрезентација Енглеске национални је фудбалски тим који представља Енглеску на међународним такмичењима; под контролом је Фудбалског савеза Енглеске (ФА), владајућег тела за фудбал у тој земљи.[2][3]
Надимак | Три лава (), Горди Албион | ||
---|---|---|---|
Савез | ФСЕ | ||
Конфедерација | УЕФА (Европа) | ||
Селектор | Гарет Саутгејт | ||
Капитен | Хари Кејн | ||
Највише наступа | Питер Шилтон (125) | ||
Најбољи стрелац | Хари Кејн (58) | ||
Фифин код | |||
| |||
Пласман на Фифиној ранг-листи | |||
Тренутни | 62 3 (21. 9. 2023)[1] | ||
Највиши | 3. (август 2012.) | ||
Најнижи | 27. (фебруар 1996) | ||
Прва међународна утакмица | |||
Шкотска 0 : 0 Енглеска (Партик, Шкотска; 30. новембар 1872) | |||
Највећа победа | |||
Ирска 0 : 13 Енглеска (Белфаст, Северна Ирска; 18. фебруар 1882) | |||
Највећи пораз | |||
Мађарска 7 : 1 Енглеска (Будимпешта, Мађарска; 23. мај 1954) | |||
Светско првенство | |||
Наступи | 15 (први пут 1950.) | ||
Најбољи резултат | Првак (1966) | ||
Европско првенство | |||
Наступи | 10 (први пут 1968.) | ||
Најбољи резултат | 2. место (2020), |
Енглеска је једна од две најстарије фудбалске репрезентације на свету. Заједно са репрезентацијом Шкотске, Енглеска је одиграла прву међународну и професионалну утакмицу 1872. године на стадиону Вембли у Лондону, а њихово седиште је парк Светог Ђорђа у Бертону на Тренту.
Иако је део Уједињеног Краљевства, Енглеска, као и остале земље УК, имају самосталне фудбалске савезе који, исто тако, наступају на континенталним првенствима. Међутим, на Олимпијским играма, енглески фудбалери наступају за Велику Британију, јер на овом такмичењу савези Велике Британије не могу наступати одвојено.[4]
Енглеска је међу осам репрезентација које су освајале Светско првенство, а прва и једина титула освојена је 1966. када је Енглеска била и домаћин такмичења. У финалу је побеђена Западна Немачка после продужетака. Од свих светских првака, Енглеска је једина која је титулу шампиона освојила у домовини, а не у некој другој земљи. Мимо титуле шампиона из 1966, Енглеска је два пута стизала до полуфинала Мундијала — на првенству 1990. у Италији (у борби за бронзану медаљу поражена је од домаћина), а на Мундијалу 2018. у Русији такође је заузела четврто место пошто је Белгија била боља у утакмици за треће место.[5] Енглеска је на трећем месту по броју учешћа на Светским првенствима, одмах иза Бразила и Немачке.
Међу пет европских земаља које су бар једном освојиле Светско првенство, Енглеска једина никада није освојила титулу европског првака. Стизала је до полуфинала Европског првенства 1968. и 1996. када је била домаћин.
Главни ривал енглеске екипе је Шкотска, која јој је била противник на првој међународној фудбалској утакмици 1870, а затим на првој званичној међународној утакмици 1872. У другој половини двадесетог века, створена су још два велика ривалства: с репрезентацијом Немачке и с репрезентацијом Аргентине.
Енглеска фудбалска репрезентација своје мечеве игра на стадиону Вембли у Лондону који је уједно и национални фудбалски стадион. Селекција носи два надимка: Горди албион (енгл. ) и Три лава (енгл. ).