Мишел Платини
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мишел Франсоа Платини (франц. ; Жеф, 21. јун 1955) бивши је француски фудбалер и тренер и бивши је председник УЕФА.[1] Једини је играч који је успео да три године заредом освоји титулу Најбољег фудбалера Европе, а 1999. је изабран за седмог најбољег фудбалера у 20. веку у избору .[2]
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Мишел Платини | |||
---|---|---|---|
Пуно име | Мишел Франсоа Платини | ||
Датум рођења | (1955-06-21)21. јун 1955. (68 год.) | ||
Место рођења | Жеф, Француска | ||
Висина | 1,79 m | ||
Позиција | офанзивни везни | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1972—1979 1979—1982 1982—1987 |
Нанси Сент Етјен Јувентус |
181 104 147 |
(98) (58) (68) |
Репрезентативна каријера | |||
1976—1987 | Француска | 72 | (41) |
Платини је био члан репрезентације Француске која је освојила Европско првенство у фудбалу 1984., на ком је Платини био најбољи играч и стрелац. Учествовао је на Светским првенствима у фудбалу 1978, 1982. и 1986, стигавши до полуфинала у последња два. Платини, Ален Жирес, Луј Фернандез и Жан Тигана су чинили „магични квадрат“, групу играча која је чинила окосницу репрезентације Француске током 1980-их. Био је познат као добар извођач слободних удараца, као што је показао бројним головима из тешких углова у дресу репрезентације и Јувентуса, у ком је Платини играо пет година и освојио већину својих клупских трофеја.[3]
Платини је именован Витезом Легије части 29. априла 1985, а Официр је постао 1988. Био је селектор француске репрезентације четири године и коорганизатор Светског првенства 1998. у Француској. Такође је био председник Техничког и развојног комитета ФИФА и потпредседник Фудбалског савеза Француске.