Зов дивљине
From Wikipedia, the free encyclopedia
Зов дивљине (енгл. ) познат и под преводом Глас дивљине, авантуристички је кратки роман америчког књижевника Џека Лондона. Главни протагонист је пас Бак, који живи удобним животом кућног љубимца у Калифорнији, све док га не украду кријумчари и одведу у Јукон, на крајњи север Канаде, где служи као пас тегљач за време Клондајшке златне грознице. Служећи неколико господара, Бак сагледава суровост природе и открива сопствене урођене примитивне инстикте. Роман је великим делом настао на основу пишчевог искуства, које је стекао у Јукону, где је отишао да тражи злато 1897. године. Први пут је објављен у виду четири наставка у новинама Сатердеј ивнинг пост () 1903, а исте године је објављен у форми књиге. Први тираж од 10 000 примерака брзо је расподат, а роман је временом постао класик америчке књижевности. Зов дивљине не само да је афирмисала Лондона као књижевника, обезбедивши му широку читалачку публику, већ је до данашњих дана остало његово најпознатије и најцењеније књижевно остварење. Део је лектире у многим америчким школама и преведен је на 56 језика. Књига ужива велику популарност и код српских читалаца, о чему сведочи готово 80 различитих издања на српском језику.
Зов дивљине | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | The Call of the Wild |
Аутор | Џек Лондон |
Земља | САД |
Језик | енлески |
Издавање | |
Датум | 1903. |
Зов дивљине се издвојио, од других авантуристичких романа о Златној грозници тог времена, својим избрушеним стилом, убедљивим описима сурове природе и филозофским идејама, које су роману подариле дубину, нетипичну за овај жанр. Између осталих, књига је инспирисана идејама Фридриха Ничеа, Карла Маркса, Чарлса Дарвина, Иполита Тена, Емила Золе и других. Лондон је понесен успехом 1906. објавио роман Бели очњак, у којем је исприповедао судбину супротну Баковој, то јест, судбину дивљег пса који временом постаје питома животиња. На основу Зова дивљине снимљено је неколико, махом неуспешних, филмова.