Сремска Митровица
градско насеље и седиште истоименог града у Србији, у Срему / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сремска Митровица је градско насеље и седиште истоимене јединице локалне самоуправе. Сремска Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског управног округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Смештен је на левој обали реке Саве. Према попису из 2022. било је 36.764 становника.
Сремска Митровица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Сремски округ |
Град | Сремска Митровица |
Стара имена | Сирмијум |
Становништво | |
Становништво | |
— 2022. | 36.764 |
— густина | 759,59 ст./km2 |
Агломерација (2022.) | 72.580 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 58′ 20″ С; 19° 36′ 33″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 82 m |
Површина | 48,4 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Светлана Миловановић (СНС) |
Поштански број | 22000 |
Позивни број | 022 |
Регистарска ознака | |
Веб-сајт | |
www.sremskamitrovica.rs |
Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, био је престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова”. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249—251), Клаудије II (268—270), Квинтил (270), Аурелијан (270—275), Проб (276—282), Максимијан (285—310), Констанције II (337—361) и Грацијан (367—383).