Тенор
From Wikipedia, the free encyclopedia
Тенор (лат. — држати) је највиши мушки глас у модалном регистру, тј. вокални регистар најчешће коришћен у певању и говорењу. Налази се изнад баритона.
Типични тенор глас има распон од Ц-а једну октаву испод средњег Ц-а (261,6 ) до Ц-а једну октаву изнад средњег Ц-а (523,2 ). У хорској музици, тенор је други најнижи глас, изнад баса и испод алта и сопрана. С обзиром да је прави тенорски глас редак, понекад виши баритони или ниже алте певају тенорску улогу.