Хокеј на леду на олимпијским играма
From Wikipedia, the free encyclopedia
Хокеј на леду је на програму Олимпијских игара још од Антверпена 1920. године и тај први хокејашки олимпијски турнир одржан је у оквиру Летњих олимпијских игара. Од 1924. хокејашки турнир је део Зимских олимпијских игара. Први турнир у женској конкуренцији одржан је тек у Нагану 1998. године. Пошто су олимпијске игре замишљене као такмичење спортиста аматера, професионалним хокејашима није био дозвољен наступ на играма све до 1998. године када је ова забрана укинута.
Хокеј на леду на олимпијским играма | |
---|---|
Руководеће тело | IIHF |
Догађаји | 2 (мушки: 1; женски: 1) |
Игре | |
| |
|
У периоду између 1924. и 1988. такмичења су се одржавала по Бергеровом систему у лигашкој форми. Медаље су освајале екипе које би сакупиле највише бодова (није постојала елиминациона фаза). Олимпијска такмичења у хокеју на леду одржавају се по правилима светске хокејашке федерације и нешто су другачија од правила која се примењују у оквиру НХЛ лиге. Током такмичења играчи се обавезно тестирају на евентуална недозвољена допинг средства, а тестирања спроводи Светска антидопинг агенција (). Од 1972. када су уведена ова тестирања свега 5 играча је било позитивно на недозвољене супстанце.
Током прве три деценије доминирала је репрезентација Канаде која је освојила шест од могућих седам златних медаља. Међу освајачима медаља у том периоду јављале су и селекције САД, Шведске и Чехословачке. Све до 1968. резултат на олимпијском турниру се уједно рачунао и као такмичење за титулу светског првака. Године 1956. у такмичење се укључује селекција СССР која преузима примат и доминира такмичењима у наредне три деценије, освојивши седам од девет могућих златних медаља. Преостала два злата у том периоду припала су САД 1960. и 1980. године. Некада најуспешнија хокејашка нација, Канада своје ново олимпијско злато чекала је пуних 50 година, све до 2002. године. Златне медаље освајали су још Британци 1936, Швеђани 1994. и 2006, Чеси 1998. и чланови Уједињеног тима који су чинили играчи из бившег Совјетског Савеза 1992. Место на подијуму су заузимали и Швајцарци, Финци, Руси и Немци.
Међународни олимпијски комитет је дозволио свим спортистима учешће на Играма али након Игара 1988. године. Управа НХЛ лиге се у почетку није слагала са том одлуком јер су се Игре обично одржавало паралелно са сезоном у НХЛ лиги, а хокејаши који су играли у овој лиги добили су право наступа тек 1998. године. Ипак све до 2006. НХЛ играчима је било дозвољено да играју само утакмице нокаут фазе, али никако и групни део такмичења.
МОК је у јуну 1992. донео одлуку да у програм Игара уврсти и женски хокејашки турнир, а први је одржан на Зимској олимпијади 1998. у Нагану. Организатори игара су у почетку одбијали да уврсте женски турнир у програм правдајући то додатним трошковима организације. Женским олимпијским турниром доминирају САД (злато 1998 и 2018) и Канада (2002, 2006, 2010 и 2014).