Алфред де Мисе
француски писател / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алфред де Мисе (француски: Alfred de Musset ), (Париз, 11 декември 1810 – Париз, 2 мај 1857 ) – француски поет, драматург и романописец од периодот на романтизмот.
Алфред де Мисе Alfred de Musset | |
---|---|
Алфред де Мисе фотографиран од Надар (1855) | |
Роден/а | Louis-Charles-Alfred de Musset-Pathay 11 декември 1810(1810-12-11) Париз, Франција |
Починат/а | 2 мај 1857(1857-05-02) (возр. 46) Париз, Франција |
Занимање | поет, драматург и романописец |
Националност | француска |
Период | XIX век |
Книжевно движење | романтизам |
Значајни дела | „Каприците на Маријана“ (1833), „Не се шегува со љубовта“ (1834), „Исповедта на детето на векот“ (1836) |
Сјаен гимназијалец, тој меѓу другото се интересира за правото и медицината, но брзо ги напушта студиите (1828-1829) за да ѝ се посвети на книжевноста. Го посетува книжевниот круг на Шарл Нодје и на 19 години ја издава својата прва поетска збирка „Раскази од Шпанија и Италија„ (Contes d'Espagne et d'Italie). Тогаш почнува да води живот на „неморален денди“, обележан со неговата врска со Жорж Санд и со пишување театарски пиеси: „За што сонуваат младите девојки?“ (À quoi rêvent les jeunes filles ?) (1832), „Каприците на Маријана“ (Les Caprices de Marianne) (1833), потоа романтичната драма „Лоренцачио“ (негово ремек-дело) (Lorenzaccio), „Фантазио“ (Fantasio) и „Не се шегува со љубовта“ (On ne badine pas avec l'amour). Паралелно издава таговна поезија како „Мајска ноќ“ (La Nuit de mai) и „Декемвриска ноќ“ (La Nuit de décembre) во 1835, потоа „Августовска ноќ“ (La Nuit d'août ) во 1836, „Октомвриска ноќ“ (La Nuit d'octobre) во 1837, и автобиографски роман „Исповедта на детето на векот“ (La Confession d'un enfant du siècle) во 1836 година.
Депресивен и алкохоличар, после триесеттата година пишува сè помалку и помалку. Сепак може да се спомнат неговите песни „Тага“ (Tristesse), „Изгубена вечер“ (Une soirée perdue) )(1840), „Спомен“ (Souvenir) (1845) и разни новели („Приказната на еден бел ќос“ (Histoire d'un merle blanc, 1842)). Во 1845 ја добива Легијата на честа, а во 1852 година избран е во Француската академија. Пишува пиеси по нарачка за Наполеон III. Умира на 46 години, закопан е дискретно на гробиштата Пер Лашез.
Повторно откриен во XX век, особено во рамките на Националниот театар од Жан Вилар и Жерар Филип, Алфред де Мисе денес се смета за еден од големите француски писатели од романтизмот, чии театарски и поетски дела покажуваат екстремен сензибилитет, преиспитување на чистотата и развратот („Гамјани или две претерани ноќи“ (Gamiani ou Deux nuits d'excès, 1833), возвишеност на љубовта и искрен израз на болката. Искреност која упатува кон неговиот бурен живот, симболично илустриран со неговата врска со Жорж Санд.