Т. С. Елиот
From Wikipedia, the free encyclopedia
Томас Стернс Елиот (англиски: T.S. Eliot; 26 септември 1888 — 4 јануари 1965 ) роден во САД — англиски поет, драмски писател и книжевен критичар. Според некои, Елиот е најважниот поет кој пишувaл на англиски јазик во XX век.[1] Славата ја стекнал со песната „Љубовната песна на Џ. Алфред Пруфрок“ (The Love Song of J. Alfred Prufrock), која се смета за ремек-дело на модернистичкото движење. Негови најпознати дела се: Геронтион“ (Gerontion) (1920), „Пуста земја“ (The Waste Land) (1922), „Шупливи луѓе“ (The Hollow Men) (1925), „Чиста среда“ (Ash-Wednesday) (1930), и „Четири квартети“ (Four Quartets) (1945),[2] драмата „Убиство во катедралата“ (Murder in the Cathedral) (1935) итн. Т.С. Елиот е добитник на Нобеловата награда за литература во 1948 година.
Т. С. Елиот | |
---|---|
T. С. Елиот во 1923 од Лејди Отолин Морел | |
Занимање | поет, драматург, литературен критичар |
Апсолвент на | Универзитет Харвард |
Период | 1915-1965 |
Книжевно движење | модернизам |
Значајни награди | Нобелова награда за литература 1948 |
Потпис |