Јаков Готовац
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јаков Готовац (Сплит, 10. октобар 1895 — Загреб, 16. октобар 1982) је био хрватски композитор и оперски диригент.[1] Водио је певачка друштва Младост, Младост-Балкан и Југ, а након Другог светског рата Павао Марковац и Владимир Назор. Био је академик и члан Хрватског народног казалишта (ХНК). Добитник је награде за животно дело Владимир Назор (1964) као и награде АВНОЈ-а (1972).[2] Први његов опус Два скерца за мјешовити збор на народне текстове (1916) показао је правац којим ће његово стваралаштво ићи. Био је то пут националног музичког реализма, којем ће готово без изузетка остати веран у својим даљњим остварењима.
Јаков Готовац | |
---|---|
Датум рођења | (1895-10-10)10. октобар 1895. |
Место рођења | Сплит, Аустроугарска |
Датум смрти | 16. октобар 1982.(1982-10-16) (87 год.) |
Место смрти | Загреб, СФРЈ |
За своја вокална дела, Готовац је узимао највише народне текстове. Стихови из народне лирике и епике нашли су у њему изванредног тумача, уметника који је знао не само тоновима оцртати њихов садржај, него и музичким средствима дати потребно расположење и дочарати средину. Уз фолклорна обобележја, Готовац је у своја дела унео и медитеранску распеваност, прожету сензибилношћу, што се највише одразило у операма.
Врхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „Коледа” (1925) и Симфонијско коло (1926), уз које треба још споменути сценску музику за Гундулићеву „Дубравку” (1926) и романтичну народну оперу „Морана” (1930). Идућа етапа у Готовчевом оперском стваралаштву је његова комична народна опера „Еро с онога свијета” (1935) која је обишла више од 80 европских музичких позорница и извођена је на девет језика.
У књижевно вредном либрету Милана Беговића, Готовац је нашао изврсну подлогу на којој се у оквиру архитектонски израђене целине могао слободно препустити свим својим склоностима за комику и хумор. Опус Јакова Готовца још садржи опере „Мила Гојсалића” (1951), „Далмаро” (1958) и „Станац” (1959), више оркестарских дела, хорских композиција и соло песама.