Јак-9
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јак-9 је совјетски једномоторни ловачки авион, масовно је опертивно коришћен у периоду Другог светског рата. Трећи је ловац у низу, из породице Јак, настао је након развоја Јак-1 и Јак-7, у периоду Великог отаџбинског рата. Са тачке гледишта структуре, то је био даљи развој Јак-7. Јак-9 је био у сваком погледу савршенији од осталих, из те породице. То је природно, јер је његово стварање трајало током скоро две године искуства у производњи и борбеној примени Јак-7, а у међувремену створила се и могућност за ширу употребу дурал-аниминијума за градњу његове структуре, у односу на раније велике тешкоће и мале могућности у почетку рата, за његове претходнике. Употреба метала, у градњи структуре, значајно је смањило њену масу, што је омогућило повећање носивости горива и моћнијег оружја и разноврсније опреме. Јак-9 је поседовао боље карактеристике од свих својих савременика. Развијен је и произвођен под руководством бироа Александра Јаковљева, као и остали из те породице.
Опште | |
---|---|
Димензије | |
Маса | |
Погон | |
Перформансе | |
Почетак производње | 1942 |
Број примерака | 16.769[1] |
Дужина | 8,5 |
Размах крила | 9,74 |
Висина | 3 |
Површина крила | 17,15 |
Празан | 2.277 |
Нормална полетна | 2.873 |
Мотори | ПД Климов ВК-105ПФ |
Снага | 902 |
Макс. брзина на опт | 599 |
Плафон лета | 11.100 |
Брзина пењања | 820 |
Средином 1944. године, Јак-9, Јак-9Т и Ил-9Д, били су бројнији од свих осталих ловачких авиона у наоружању заједно и они су у великој мери заменили Јак-1 и Јак-7Б, на главним фронтовима. Динамика производње Јак-9 је достигла 20 примерака дневно. Од октобра 1942. до краја 1948. произведено је укупно 16.769 примерака, у 15 модификованих верзија.
Јак-9 се налазио у наоружању ратних ваздухопловстава 10 савезничких земаља, понегде је оперативно коришћен све до краја шездесетих година двадесетог века.[2][3][4]