Јатрогенија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јатрогенија (од грчке речи iatros – лекар и genesis – поступак) је негативан ефект одређених активности лекара – његових речи или терапијских захвата. Јатрогенија може настати не само указивањем или чињењем лекара или другог медицинског особља, већ и тиме што лекар није изрекао или учинио, а био је дужан да то уради, односно каже пацијенту. Јатрогенија је историјска чињеница, реалност стара колико и медицина, и истовремено филозофско питање дијалектике добра и зла, етичко питање, које често залази у медицинско право, политику и друштво у целини.
Оног момента када лекар наруши највиши професионални и етички кодекс Primum non nocere, који има вредност забране и налога – обједињујућу нормирану друштвену одговорност лекара и утврђујући да само он, само тако, или на тај начин јер је то његова дужност, његов дуг према човеку, да се тако професионално понаша, настаје јатрогенија
Паралелно са развојем медицине, односно науке, а посебно са развојем друштва у ширем смислу, јављају се и нови облици штетног деловања на болесника и уопште на човека, које поједини аутори називају психолошким социјалним и културним јатрогенијама. Међу њима је посебно значајан термин јатрогеније која у техничком смислу означава јатропсихогено обољењe или погоршање обољења под утицајем речи и активности лекара, који имају негативно дејство на психу болесника, а преко ње и на организам. За разлику од психојатрогеније и ...
Поред соматске штетности изазване фармаколошким, оперативним и другим терапијским средствима и методама које примењују лекари и остало медицинско особље (клиничка јатрогенија), јатрогени утицај може да изазове и изазива се и институционализовањем медицине (фабрике лекова, штампа, телевизија, педагошко-просветне делатности, рекламни и други пропагандни материјали...), али и променама у традиционалним вредностима и етичком односу према животу у целини (доживљавања патње, бола, задовољства и смрти).
Идеју да лекари заиста проузрокују јатрогенију први су у својим делима драматизовали Молијер и Бернард Шо, а данас неумољиви статистички докази и узнемирујуће чињенице које говоре о порасту јатрогених болести, о чему говоре све чешћи судских процеси у свету а однедавно и у Србији.[1]
Јатрогенију не треба мешати са несавесним лечењем, које је последица грубе непажње, а таквих ситуација је мало, и оне без сумње, проузрокује озбиљно погоршање здравственог стања пацијената. Зато би несавеснo лечење, требало да буде предмет кривичне или етичке одговорности. Међутим, у контексту многобројних системских, друштвених и социјалних фактора, њихова евалуација је често врло незахвална.[2]