Јованка Броз
учесница НОБ, супруга Јосипа Броза Тита, прва дама Југославије / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јованка Будисављевић Броз (Пећане, код Удбине, 7. децембар 1924 — Београд, 20. октобар 2013) била је учесница Народноослободилачке борбе и супруга председника СФРЈ Јосипа Броза Тита.
Јованка Броз | |||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пуно име | Јованка Будисављевић Броз | ||||||||||||||||
Име по рођењу | Јованка Будисављевић | ||||||||||||||||
Датум рођења | (1924-12-07)7. децембар 1924. | ||||||||||||||||
Место рођења | Пећане, код Удбине, Краљевина СХС | ||||||||||||||||
Датум смрти | 20. октобар 2013.(2013-10-20) (88 год.) | ||||||||||||||||
Место смрти | Београд, Србија | ||||||||||||||||
Члан КПЈ од | 1942. | ||||||||||||||||
Супружник | Јосип Броз Тито | ||||||||||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941—1953. | ||||||||||||||||
Чин | санитетски потпуковник у резерви | ||||||||||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||||||||||
Прва дама СФРЈ | |||||||||||||||||
Период | 1952—1977/1980.[lower-alpha 1] | ||||||||||||||||
Одликовања |
|
Потиче из угледне личке породице Будисављевић. Након окупације Југославије, 1941. примљена је у чланство Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) и тада је почела да ради за Народноослободилачки покрет (НОП). У лето 1942. ступила је партизане, у тада формирану Прву личку женску чету, која је потом укључена у састав Друге личке бригаде. Заједно са Шестом личком дивизијом прошла је ратни пут од Лике до Дрвара, где је била политички комесар партизанске болнице, а потом до Београда и Сремског фронта. У току рата је два пута рањавана и одликована Орденом за храброст.
Крајем 1945. прекомандована је у Београд, где је примила дужност Титове секретарице, са задатком да се брине о домаћичким пословима у резиденцији у Ужичкој 15 и Белом двору. Након Титове операције 1947. почела је да се зближава са њим, након чега су отпочели везу. Венчали су се 15. априла 1952, а јавности је као његова супруга представљена септембра исте године. Ванредно је завршила гимназију и започела студије књижевности, али је због бројних обавеза била принуђена да их прекине. Године 1953. демобилисана је у чину потпуковника ЈНА.
Као супруга председника СФРЈ и прва дама, учествовала је у бројним међународним посетама, као и пријему значајних личности које су долазиле у СФРЈ. Била је актер и сведок бројних историјских догађаја друге половине 20. века. Почетком 1970-их од стране Титових сарадника оптуживана је да се меша у кадровска питања и припрема „државни удар”, због чега је била предмет неколико државно-партијских комисија, а највише несугласица имала је са Станетом Доланцом, секретаром Извршног бироа Председништва ЦК СКЈ и генералом армије Николом Љубичићем, савезним секретаром за народну одбрану.
Оштри политички проблеми које је имала са људима из Титовог окружења, нарушили су њихове брачне односе, што је довело до дефинитивног разлаза августа 1977. године. Након тога, живела је повучено у резиденцији у Ужичкој 15, све до Титове смрти, маја 1980. када се први пут након трогодишње паузе у јавности појавила на његовој сахрани. Јула 1980. избачена је из резиденције и насилно пресељена у кућу у Булевару мира 75, где је стављена у незванични „кућни притвор”.
Живела је без личних докумената и званичне пензије, а до смрти није могла да реализује оставинску расправу како би утврдила шта јој припада након смрти супруга. Након распада СФРЈ наставила је да живи у самоизолацији, а 2006. владина комисија открила је да кућа у којој је живела није одржавана од њеног хапшења и да се налази у руинираном стању. Године 2009. је након три деценије добила лична документа. До краја живота била је у екстремној повучености и ретко је давала интервјуе. Разболела се августа 2013. након чега је примљена у Ургентни центар, где је преминула. Сахрањена је уз државне почасти у Кући цвећа.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских и иностраних одликовања.