Абдул Хамид II
34. султан Османског царства од 1876. године до 1909. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Абдул Хамид II (тур. , османски турски:عبد الحميد ثانی) (Цариград; 21. септембар 1842 — 10. фебруар 1918), је био 34. султан Османског царства. Владао је од 31. августа 1876. године док није збачен са власти 10. фебруара 1909. године. Био је последњи османски султан који је владао апсолутистички. Познат је под надимком ,,Велики кан" и ,,Црвени султан". На престолу је наследио свога брата, султана Мурата V, који је владао свега 3 месеца. Одмах по наслеђивању престола догодило се неколико важних догађаја, а један од њих јесте изградња Хиџаз железнице која је повезивала Дамаск, Медину, Багдад и Румелију.
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Проверити граматичке грешке, убацити унутрашње везе и слично. (март 2021) |
Абдул Хамид II | |
---|---|
Пуно име | Абдул Хамид од Абдул Меџида |
Датум рођења | (1842-09-21)21. септембар 1842. |
Место рођења | Истанбул, Османско царство |
Датум смрти | 10. фебруар 1918.(1918-02-10) (75 год.) |
Место смрти | Истанбул, Османско царство |
Супружник | Nazikedâ Kadın Efendi, Safinaz Nurefzun Kadın Efendi, Bedrifelek Kadınefendi, Biydâr Kadın Efendi, Dilpesend Kadın Efendi, Mezide Mestan Kadınefendi, Emsalinur Kadınefendi, Müşfika Kadın Efendi, Sazkâr Hanım Efendi, Peyveste Emukhvari, Fatma Pesend Hanım, Behice Maan, Saliha Naciye Hanım |
Потомство | Ulviye Sultan, Mehmet Selim Efendi, Zekiye Sultan, Fatma Naime Sultan, Naile Sultan, Mehmed Burhaneddin Efendi, Şadiye Sultan, Hamide Ayşe Sultan, Refia Osmanoglu, Abdürrahim Hayri Efendi, Mehmet Abid Efendi |
Родитељи | Абдулмеџид I Tirimüjgan Sultan, Rahime Perestu |
Династија | Османска династија |
34. Султан Османског царства | |
Период | 31. август 1876 — 10. фебруар 1909. |
Претходник | Мурат V |
Наследник | Мехмед V |
За време његове владавине дошло је до значајних губитака територије. Изгубљен је Кипар, Египат, Тунис, Србија, Црна Гора, док је контрола над Босном и Бугарском сасвим изгубљена.