Алтаир
најсјајнија звезда у сазвежђу Орао / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алтаир или алфа Орла (лат. ) је најсјајнија звезда сазвежђа Орао и дванаеста најсјајнија звезда ноћног неба.[13] Од звезда прве магнитуде, од Алтаира су ближе само алфа Кентаура, Сиријус и Процион.[14] Назив Алтаир потиче од арапске речи al-nasr al-ta’ir, и значи „летећи орао“. Орлом или орловом звездом су га називали још древни Вавилонци и Сумери.[15]
Положај на небу Епоха J2000.097 Равнодневница J2000.0 (ICRS) | |
---|---|
Сазвежђе | Орао |
Изговор | /ˈæltɛər/, /ˈæltaɪər/[1][2] |
Ректасцензија | 19h 50m 46.99855s[3] |
Деклинација | +08° 52′ 05.9563″[3] |
Привидна магнитуда (В) | 0,76[4] |
Карактеристике | |
Еволуциони ступањ | Главна секвенца |
Спектрални тип | A7V[5] |
U−B индекс боја | +0,09[4] |
B−V индекс боја | +0,22[4] |
V−R индекс боја | +0,14[4] |
R−I индекс боја | +0,13[4] |
Варијабилни тип | Делта Скути[6] |
Астрометрија | |
Радијална брзина () | −26,1 ± 0,9[5] |
Сопствено кретање (μ) | РА: +536,23[3] мас/г Дек.: +385,29[3] мас/г |
Паралакса (π) | 194,95[3] мас |
Апсолутна магнитуда () | 2,22[6] |
Детаљи | |
Маса | 1,79 ± 0,018[7] M☉ |
Полупречник | 1,63 до 2,03[7][nb 1] |
Луминозност | 10,6[8] |
Површинска гравитација () | 4,29[9] цгс |
Температура | 6.900 до 8.500[7][nb 1] K |
Металичност [] | −0,2[7] |
Ротација | 8,9 сати[8] |
Ротациона брзина () | 240[7] |
Старост | 1,2[10] |
Друге ознаке | |
Atair, α Aquilae, α Aql, Alpha Aquilae, Alpha Aql, 53 Aquilae, 53 Aql, BD+08°4236, FK5 745, GJ 768, HD 187642, HIP 97649, HR 7557, SAO 125122, WDS 19508+0852A, LFT 1499, LHS 3490, LTT 15795, NLTT 48314[5][11][12] | |
Референтне базе података | |
data | |
Локација Алтаира у сазвежђу Орао |
Алтаир је звезда главног низа Х-Р дијаграма, спектралне класе A7V, температуре 7550 К. Од Сунца је удаљена 16,7 светлосних година, што значи да је 10,6 пута луминознија од њега. Маса Алтаира износи између 1,7 и 1,8 маса Сунца, а радијус му је такође 1,7-1,8 пута већи од радијуса Сунца. Алтаир ротира брзином од 210 km/s, тако да му је за једну ротацију потребно приближно 10 часова, наспрам Сунчевих 2 km/s и периода ротације од готово месец дана. Ова брзина ротације чини да је екваторијални радијус Алтаира око 14% већи од поларног.[16][17]
Алтаир је променљива звезда типа δ Scuti, са сјајем који варира неколико хиљадитих делова магнитуде. Промена сјаја Алтаира је комбинација 9 различитих периода у трајању од 50 минута до 9 сати. Неки од ових периода су вероватно повезани са брзом ротацијјом Алтаира.[16][17]
Иако је стар свега неколико стотина милиона година, због велике масе Алтаир ће већ за приближно милијарду годину исцрети водоник у језгру, након чега ће прећи у стадијум црвеног џина или цефеиде пре него што одбаци спољашње слојеве и оголи своје језгро у виду белог патуљка.[18]
Алтаир је јужно теме астеризма Летњи троугао (друга два темена троугла су Вега и Денеб).[17][19]