Аполо 17
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аполо 17 била је последња мисија из америчког Аполо програма за истраживање Месеца. Летелица је лансирана 7. децембра 1972. године са трочланом посадом: командер Џин Сернан, пилот командног модула Роналд Еванс и пилот лунарног модула Харисон Шмит. Ова мисија је представљала последње коришћење Аполо хардвера у своју оригиналну сврху-слетање на Земљин једини природни сателит.
Аполо 17 | |
---|---|
Оператор | НАСА |
Тип мисије | летелица са људском посадом |
Датум лансирања | 7. децембар 1972. |
Крај мисије | 19. децембар 1972. |
Ракета-носач | Saturn V |
Место лансирања | Свемирски центар Кенеди |
Маса | 46 980 |
Врста орбите | Селеноцентрична |
Улазак у орбиту | 11. децембар 1972. |
Апоапсис | 26.9 |
Периапсис | 109.3 |
Место слетања | Море кише |
Ракета која је носила летелицу била је Saturn V, она која је носила и остале Аполо летелице у свемир. Астронаути су на Месецу остали 3 дана и са собом носили треће америчко лунарно возило. Командер Еванс је у току мисије остао у Месечевој орбити у командном модулу. Друга два астронаута, Шмит и Сернан на Месецу су обавили разне тестове, три шетње по површини и покупили су узорке Месечевог тла. На Земљу су се вратили 19. децембра после 12 дана проведених у свемиру.
Аполо 17 оборио је рекорде претходних летова. Најдуже су остали на Месецу, вратили на Земљу највише узорака, прешли рекордни број километара, и најдуже остали у Месечевој орбити. После Аполоа 17, ниједна људска посада није напустила ниску Земљину орбиту.