Ајурведа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ајурведа (санскрит: आयुर्वेद; Āyurveda „наука о дугом животу“)[1] облик је традиционалне медицине[2][3] пореклом из Индије. Ова традиционална индијска наука о здрављу, своје принципе бриге за здрављe () заснива на „целокупном опсегу живота“,[lower-alpha 1] и светом и природном начину живљења.[5][4]
Ајурведа | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | традиционална медицина |
МКБ-9-CM | 99.9 |
MeSH | D000529 |
Најранија литература о овој древној медицинској пракси појавила се током ведског периода у Индији од 5.000 п. н. е. до 500. године н.е. Током овог периода настала су Сушрута Самхита (Suśruta Saṃhitā) и Ћарака Самхита (Charaka Saṃhitā), Ригведа и Атхарваведа, традиционалне медицинске енциклопедије настале из различитих извора, које чине основу ајурведске медицине. Наредних векова, ајурведски терапеути развили су већи број медицинских и хируршких процедура за третман разних болести. „Велика временска дистанца фрагментисала је ајурведе у функционално одвојене и појединачно различите приступе и поступке, који су се као независни одржали унутар традиционалних ајурведских породица и ајурведа школа.“[6] Тренутна ајурведска пракса сматра се делом традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине.[7]
Посебна Радна група за традиционалну (комплементарну и алтернативну) медицину при Удружењу за јавно здравље Србије, 2009. године је у коначном предлогу Правилника о ближим условима, начину и поступку обављања метода и поступака традиционалне медицине, стала на становиште да ајурведу у Србији треба легализовати као методу традиционалне медицине и сврстала је у прву групу („Методе дијагностике и лечења“): као једну од петнаест традиционалних метода дијагностике и лечења.[8][9]
Ајурведа, посматра и анализира људски живот и његово здравље кроз јединство тела, духа и ума и описује корисне, бескорисне, срећне и несрећне аспекте живота. Здравље је дефинисано као; стање еквилибријума dosha (хумоура), agni (дигестивних сокова, ензима и хормона), dhatu (ткива) и нормалног излучивање mala (отпадних материја), заједно са срећним стањем atma (душе), indriya (сензорних и моторних органа) и manas (ума).[5][10]Ајурведа своје принципе првенствено заснива на равнотежи три елементарне енергије: (ваздушном простору - „ветар“), (ватри и води - „жуч“) и (води и земљи - „слуз“). Према ајурведској медицинској теорији, ако су ове три енергије у једнаким количинама (уравнотежене), тело ће бити здраво. Ајурведа своје методе такође заснива и на телесним вежбама, мануелној масажи, јоги и медитацији. Традиционално, ајурведа се примењује искључиво у Васту објектима.[11]
Најновија истраживања открила су да око 20% ајурведских третмана садржи токсичне нивое штетних метала[12] попут олова,[13] живе и арсеника.[14] Додатну бригу и опрез захтева употреба биљака које у себи садрже отровне супстанце и непостојања контроле хемијске, бактеријолошке исправности и квалитета сировина, у ајурведским постројењима и процесима производње[15][16][17]