Базална ганглија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Базалне ганглије (или базална језгра) су група субкортикалних језгара, различитог порекла, у мозгу кичмењака. Код људи, и неких примата, постоје неке разлике, углавном у подели глобуса палидуса на спољашњи и унутрашњи регион и у подели стриатума. Базални ганглије се налазе на дну предњег мозга и врху средњег мозга. Базални ганглије су снажно међусобно повезане са можданом кором, таламусом и можданим стаблом, као и са неколико других подручја мозга. Базални ганглије су повезане са различитим функцијама, укључујући контролу вољних моторичких покрета, процедурално учење, учење навика, условно учење,[1] покрете очију, когницију[2] и емоције.[3]
Basal ganglia | |
---|---|
Детаљи | |
Део | Cerebrum |
Идентификатори | |
Латински | nuclei basales |
MeSH | D001479 |
NeuroNames | 224, 2677 |
NeuroLex ID | birnlex_826 |
TA | A14.1.09.501 |
FMA | 84013 |
Анатомски термини неуроанатомије |
Главне компоненте базалних ганглија – како је функционално дефинисано – су стријатум, који се састоји од дорзалног стријатума (каудатно језгро и путамен) и вентралног стријатума (нуклеус акумбенс и олфакторни туберкул), глобус палидус, вентрал субстантидум, нигра, и субталамичко језгро.[4] Свака од ових компоненти има сложену унутрашњу анатомску и неурохемијску организацију. Највећа компонента, стријатум (дорзални и вентрални), прима податке из многих подручја мозга изван базалних ганглија, али само шаље излаз другим компонентама базалних ганглија. Глобус палидус прима инпут од стријатума и шаље инхибиторни излаз у бројна подручја везана за моторне вештине. Супстанција нигра је извор стријаталног уноса неуротрансмитера допамина, који игра важну улогу у функцији базалних ганглија. Субталамичко језгро прима улаз углавном из стријатума и церебралног кортекса и пројектује се на глобус палидус.