Бедлијев модел радне меморије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бедлијев модел радне меморије је модел људског памћења који су предложили Алан Бедли и Грејем Хич 1974. године, у покушају да представе прецизнији модел примарне меморије (која се често назива краткотрајна меморија). Радна меморија дели примарну меморију на више компоненти, уместо да је сматра јединственом, уједињеном конструкцијом.[1]
Бедли и Хич су предложили свој троделни модел радне меморије као алтернативу модела о краткорочном складиштењу Аткинсона и Шифрина (1968). Бедли и други сарадници су касније проширили овај модел како би додали четврту компоненту и овај модел постао је доминантан поглед у области радне меморије. Међутим, и даље се развијају алтернативни модели који пружају другачију перспективу на систем радне меморије.
Оригинални модел Бедлија и Хича био је састављен од три главне компоненте: централни извршилац (која делује као надзорни систем и контролише проток информација од и до својих подређених система), фонолошке петље и визуелно-спацијалне матрице. Фонолошка петља складишти вербални садржај, док визуелно-спацијална матрица служи за визуелно-просторне податке. Оба подређена система функционишу само као центри за краткорочно складиштење.
Аргумент Бедлија и Хича за разликовање два подређена система специфична за домен у старијем моделу изведен је из експерименталних налаза са парадигмама двоструког задатка. Извођење два симултана задатка који захтевају употребу два одвојена перцептивна домена (тј. визуелни и вербални задатак) је скоро једнако ефикасно као и извођење задатака појединачно. Насупрот томе, када особа покушава да изврши два задатка истовремено који користе исти перцептивни домен, учинак је мање ефикасан него када се задатак обавља појединачно.[2]
Четврта компонента Бедлијевог модела додата је 25 година касније. Систем је означен као епизодички бафер. Сматра се системом ограниченог капацитета који обезбеђује привремено складиштење информација спајањем информација из помоћних система и дугорочне меморије у једну епизодну репрезентацију.[3]