Бежунчани
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бежунчани (пољ. ) — средњовековно западнословенско племе, насељавало је територију око горњег тока реке Лужичка Ниса и граничили су се са територијама лужичких племена и шлеских племена[5]. Спомиње их «Баварски географ» у 9. веку као Besunzane[6].
Племе Бежунчана у другој половини 1. миленијума заузимало је територију данашње пограничне области Немачке, Пољске и Чешке са обе стране реке Нисе, у области данашњег пољског града Згожелеца, на истоку су вероватно заузимали територију до реке Квисе[4].
Бежунчани су били окружени другим западнословенским племенима, њихов сусед на истоку било је шлеско племе Бобрјани, на југу — Чешка племена, на западу и северо-западу — лужичкосрпско племе Милчани, а северно од Бежунчана било је племе Жаровљани (које је живело у близини данашњег града Жари)[1][3].
Положај Бежунчана се углавном базира на указима «Баварског географа» о положају суседних племена: Шлезана, Дедошана, Лужичана и Милчана. Центар племена је био смештен у области горе Седло ( ) у близини савременог немачког града Герлица[4].
Ниједан други извор, осим «Баварског Географа», не спомиње племе Бежунчана. По мишљењу историчара, Бежунчани су били независно племе до 10. века, а потом су се измешали са Лужичкосрпским племеном Милчани.
Територију коју су насељавали Бежунчани, колонизовали су Немци, а словенско становништво било је подвргнуто германизацији. Тренутно је пољски део бивше територије Бежунчана насељен Пољацима (где су насељени после Другог светског рата уместо депортованог немачког становништва), а немачки део територије Бежунчана — Немцима. У овој области налазе се очувана археолошка налазишта — старословенске градине и хумке[5].