Богомољке
From Wikipedia, the free encyclopedia
Богомољке () су ред инсеката, који броји око 2.300 врста у 430 родова. Ред обухвата 9 фамилија, од којих је најбројнија и најраспрострањенија .[1] Богомољкама најсроднији инсекатски редови су термити () и бубашвабе (), заједно са којима се убрајају у монофилетски надред .
Богомољке | |
---|---|
Европска богомољка | |
велика смеђа богомољка, | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Надред: | Dictyoptera |
Ред: | Mantodea |
фамилије | |
|
Богомољке поседују карактеристичан облик предњих ногу, које приликом чекања плена држе у положају сличном положају руку при молитви. Ова особина им је обезбедила и назив. Сем тога, бојом и обликом тела су вешто камуфлиране, што је још једна од особина које им омогућавају да буду веома успешни грабљивци (предатори).
Богомољке имају дужину тела обично између 40 i 80 . Женке су веће од мужјака. Најмање се врсте из фамилије у Јужној Америци чија је најмања врста дуга око 12 . Највеће врсте су у фамилијама и и могу бити дугачке 160 .
По изгледу богомољке су љупке и необичне, велике и обично зелене, са предњим ногама скупљеним као за молитву. Упркос њиховом мирољубивом ставу богомољке су немилосрдне грабљивице које се хране инсектима, другим бескичмењацима, а исто тако се и узајамно прождиру. Лове искључиво користећи чула вида, те су зато активне само током дана. Њихове крупне и испупчене очи на бочним странама главе, омогућавају двооко виђење (бинокуларни вид) што им омогућава да тачно процењују растојање. Када се усмере на плен, њишу се благо напред и назад као цвет или лист на ветру и окрећу главу (имају покретни врат) према потенцијалној храни. Изненада прелазе у напад, снажно хватајући жртву српасто повијеним предњим ногама наоружаним назубљеним ивицама.
Да би се прикриле од птица и гуштера, богомољке се одлично камуфлирају као лишће и гранчице. Већина живи у тропима, али се могу наћи широм света и цењене су од стране баштована.
Богомољке обављају чудан процес парења у којем женка прождире мањег мужјака. У ствари, женка мора да поједе мужјакову главу да би он могао да направи одговарајуће покрете при парењу. Јаја богомољке полажу збијена у маси и покривају их пенушавим материјалом.