Вантелесна оплодња
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вантелесна оплодња или Ин витро фертилизација (енгл. ) је поступак којим су јајне ћелије оплођене сперматозоидима изван материце, односно ин витро. То је један од најпознатијих поступака медицински потпомогнуте оплодње. Овом поступку лечења неплодности прибегава се када су остале методе потпомогнуте оплодње безуспешне. Лечење укључује контролисање овулације хормонима, вађење (пункција) јајних ћелија из јајника жене и остављање сперматозоида да оплоде јајну ћелију у текућем медијуму. Оплођена јајна ћелија (зигот) се тада враћа (трансферира) у материцу пацијенткиње с намером да се постигне трудноћа.
Прва зачета на овај начин се родила 1978. године.
Појам ин витро (лат. у стаклу) користи се јер су рани биолошки експерименти култивисања ткива изван организма од којег потичу, били спровођени у стакленим посудама - чашама, епруветама. Данас се појам ин витро користи да означи биолошку процедуру која се одвија изван организма у којем би се нормално одвијала, да се разликује од ин виво процедуре, где ткиво остаје унутар организма где се нормално налази. Колоквијални израз за децу зачету ИВФ-ом, бебе из епрувете, се односи на пластичне цилиндричне посудице које се користе у хемијским и биолошким експериментима. Међутим, ин витро оплодња се обично врши у плитким стакленим или пластичним посудицама које се зову Петријеве карлице.