Вахида Маглајлић
феминисткиња, партизанка и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Вахида Маглајлић (Бања Лука, 17. април 1907 — Мала Крупска Рујишка, код Босанског Новог, 1. април 1943) била је револуционарка, борац за права жена, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
вахида маглајлић | |
---|---|
Датум рођења | (1907-04-17)17. април 1907. |
Место рођења | Бања Лука, Аустроугарска |
Датум смрти | 1. април 1943.(1943-04-01) (35 год.) |
Место смрти | Мала Крупска Рујишка, код Босанског Новог, НД Хрватска |
Професија | домаћица |
Члан КПЈ од | маја 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941 — 1943. |
У току НОБ | члан Централног одбора АФЖ Југославије |
Народни херој од | 20. децембра 1951. |
Потицала је из угледне бањалучке породице и била најстарије дете кадије Мухамеда Маглајлића. Након основне школе је завршила Женску стручну школу. Од ране младости се борила против заосталих и конзервативних схватања о женама, а посебно се борила за бољи положај Муслиманки. Преко браће, који су се школовали у Сарајеву и Загребу, упознала се са радничким покретом и комунизмом. Средином 1930-их година се укључила у акције Женског покрета у Бањалуци и била једна од првих Муслиманки, које су учествовале у акцијама револуционарног радничког покрета. Активно је радила и у организацији Црвена помоћ, а маја 1941. године је била примљена у чланство Комунистичке партије.
Након окупације, активно је деловала у Народноослободилачког покрету, због чега је у октобру 1941. била ухапшена од стране усташа. Након два месеца мучења у бањалучкој „Црној кући”, успела је да побегне из затвора и пребаци се у Бањалучки партизански одред на Чемерници. Потом се на ослобођеној територији бавила политичким радом, делујући међу народом, углавном женама, у Подгрмечу и Цазинској Крајини.
На Првој конференцији Антифашистичког фронта жена, децембра 1942. године била је изабрана у чланство Централног одбора АФЖ. Као члан Среског комитета КПЈ за Сански Мост и Босански Нови, деловала је у Цазинској Крајини. Почетком Четврте непријатељске офанзиве, јануара 1943, заједно са народом и партизанима се повукла преко Шатора у Гламоч и Ливно. По задатку КПЈ се вратила у Босански Нови и наставила са илегалним радом.
Погинула је априла 1943. године у околини Босанског Новог, приликом изненадног немачко-домобранског напада на Дванаесту крајишку ударну бригаду. У току Народноослободилачког рата погинула су тројица њене браће — Џевад, Муниб и Неџиб Маглајлић.
За народног хероја проглашена је 20. децембра 1951. године.