Велики Зимбабве
разрушени град у југоисточним брдима Зимбабвеа у близини језера Мутирикве и града Масвинго, некада је био главни град Краљевине Зимбабвеа током касног гвозденог доба / From Wikipedia, the free encyclopedia
Велики Зимбабве је име дато рушевинама древног града на Југу Афике које се налазе у данашњем Зимбабвеу.[1] Град је био центар империје познате као Мунхумутапа Империја (такође се користи име Мономатапа Империја) које се простирала на територијама данашњих држава Зимбабвеа и Мозамбика.[2] Налази се 27 km југоисточно од Машвинга. Име је изведено од Шона речи dzimba dza mabwe и значи „куће од камена“. Градња града је почела у 9. веку и наставила се све док није напуштена у 15. веку.[3][4] Верује се да је грађевине подигли преци Шона.[5] Камени град се простире на површини од 7,22 square kilometres (2,79 square miles) у којој је на врхунцу могло да живи до 18.000 људи, што даје густину насељености од приближно 2.500 по квадратном километру. Унеско је признао ову локацију као светску баштину.
Становници Великог Зимбабвеа поштовали су душе преминулих предака, и њима у част су на обредима приносили месо телади у посудама које су постављали на посвећена места на комплексу брежуљка. Археолошки налази указују да је Зимбабве такође имао трговачке везе са средњовековном Кином и Арабијом. Радиокарбонско датирање најстарије артефакте смешта на почетак 13. века. Из данданас непознатих разлога је напуштен 1450. године. Први Европљани који су видели рушевине били су португалски истраживачи на почетку 16. века. Неколико британских експедиција је предузето половицом 19. века када се сматрало да су Зимбабве саградили Феничани или Арапи, односно да је представљао реплику двора Краљице од Сабе. Прва организована ископавања су започела 1905. године, након чега је прихваћен став како су Велики Зимбабве саградили локални Банту народи. Тај је став службено цензурисала расистичка родезијска власт до 1980. године.
Најраније познато писано помињање рушевина Великог Зимбабвеа било је 1531. године од стране Висентеа Пегада, капетана португалског гарнизона Софала, на обали данашњег Мозамбика, који га је забележио као Symbaoe. Прве потврђене посете Европљана биле су у касном 19. веку, а истраживања овог локалитета су почела 1871. године.[6] Касније су студије споменика биле контроверзне у археолошком свету, уз политички притисак који је влада Родезије вршила на археологе да негирају његову изградњу од стране домородаца Африке.[7] Велики Зимбабве је од тада усвојен као национални споменик од стране владе Зимбабвеа, и модерна независна држава је добила име по њему. Реч велики разликује ово место од многих стотина малих рушевина, сада познатих као „зимбабве“, раширених широм Зимбабвеа.[8] Постоји 200 таквих локација у јужној Африци, као што су Бумбуси у Зимбабвеу и Манјикени у Мозамбику, са монументалним зидовима без малтера; Велики Зимбабве је највећи од њих.[9]